(Foto: Freepik)
Nova studija platforme za prikupljanje sredstava rangirala je evropske zemlje po njihovim ekološkim navikama u kupovini. Neke države prednjače kada je jedan pokazatelj u pitanju, dok nazaduju kada se ostali parametri uzmu u obzir.
Istraživači su rangirali zemlje na osnovu brojnih pokazatelja da bi izračunali ukupnu održivost date zemlje.
Uzeti su u obzir pokazatelji poput veličine površine koja je potrebna za proizvodnju materijala koju zemlja troši, površina za apsorbovanje njenog naknadnog otpada, kao i broj buvljih pijaca i antikvarnica, količina tekstilnog otpada i kućni otpad po glavi stanovnika.
Analitičari su razmotrili i ciljeve održivog razvoja zemlje Ujedinjenih nacija, te je Finska zauzela prvo mesto, uglavnom zbog njihovih odličnih rezultata u oblasti održivog razvoja. Ova skandinavska zemlja je između 2010. i 2020. smanjila svoj otisak potrošnje za više od petine.
S druge strane, Malta je rangirana kao najgora zemlja za održivu kupovinu. Ova mala ostrvska država imala je najniži rezultat na listi i povećala je svoj otisak potrošnje za 10,5 odsto u istom periodu.
Prema podacima društvene mreže Savoo, kada posmatramo broj buvljih pijaca, najviše ih ima Velika Britanija sa 1.300 buvljaka koje opslužuju 68 miliona ljudi.
Ove pijace i antikvarnice su jedna oblast za kojom zaostaje malo pre visoko rangirana Finska, sa samo 53 ukupno za opsluživanje svojih 5.540.720 stanovnika.
Italija je najviše smanjila svoj otisak potrošnje za 26,03 odsto u poslednjih 10 godina i ujedno je jedna je od najvećih tekstilnih otpadnika po glavi stanovnika u EU, proizvodeći više od 200.000 tona godišnje. Kada je otisak potrošnje u pitanju, slede je Švedska (21,99 odsto) i Grčka (20,75 odsto).
Sve u svemu, otisak potrošnje EU smanjen je za četiri procenta između 2010. i 2020. U izveštaju se navodi da je ovo stanje rezultat značajnog smanjenja od 14 procenata između 2010. i 2016. praćenog porastom od 11 posto između 2016. i 2020.
Procenjuje se da je Nemačka bila najveći recikler komunalnog otpada u Evropskoj uniji 2020. sa procenjenom stopom reciklaže od 67 odsto.
Svega osam zemalja EU ima stopu recikliranja veću od 50 odsto. Zemlje kao što su Kipar i Rumunija imaju stope reciklaže niže od 20 procenata, dok Malta na najnižem rangu reciklira samo 11 odsto svog komunalnog otpada.
Slovenija proizvede oko 34 kilograma kućnog otpada po glavi stanovnika svake godine, što je najniže u celoj Evropi. Takođe, ova zemlja vodi računa o zagađenju vazduha, jer zagađenje PM česticama gotovo nikad ne prelazi zakonom dozvoljene granice ovde.
Za njom sledi Austrija, sa procenjenih 39 kilograma kućnog otpada proizvedenih po glavi stanovnika godišnje.
Na drugom kraju spektra nalazi se Grčka, gde se kućni otpad po glavi stanovnika procenjuje na 142 kilograma po glavi stanovnika.
Analize pokazuju da je modna industrija odgovorna za više od 10 odsto zagađenja ugljenikom i troši približno 100 miliona tona nafte svake godine. S druge strane, potrošač baci 60 odsto nove odeće u istoj godini kada je kupljen.
Izvor: N1
