Top 6 najsiromašnijih država Južne Amerike

od strane | 15/01/2023 | Južna Amerika, Svet

(Foto: Freepik)

  Iako je u dvadesetom veku Južna Amerika doživela veliki privredni rast, većina zemalja još uvek pati od visoke stope nezaposlenosti i siromaštva.

Na temelju bruto društvenog prihoda (BDP) po glavi stanovnika,za najnižu ekonomiju na kontinentu smatra se Bolivija.

Međutim, i takva kakva je, ona se definiše kao bogata zemlja ako se uporedi sa Afrikom, u kojoj je i najbogatija država daleko siromašnija od Bolivije.

Bolivija

Bolivija je najsiromašnija zemlja u Južnoj Americi u smislu BDP po glavi stanovnika. Stopa rasta stanovništva opada, što znači da trenutno iznosi 1,39 odsto i u stalnom je usporavanju još od 1980. Pretpostavlja se da će se taj trend i daljenastaviti. Danas skoro 70 posto ljudi živi u tri grada: La Pazu, Santa Kruzu i Kočabambi.

Zemlja ima nepovoljan ekonomski položaj, jer nema izlaz na more, a indeks ekonomske slobode za 2010. proglasio ju je potisnutom ekonomijom. Dobra ekonomska politika koju sprovodi bolivijska vlada ohrabrila je privredni razvoj ove zemlje.

Ogromna južnoamerička država zauzima 26. mesto po veličini zbog svojih 1.099.000 kvadratnih kilometara površine, a 180 mesto u svetu po gustini naseljenosti.

U odnosu na prethodne godine, ukupna stopa siromaštva je niža nego u Meksiku. Iako 80 posto nacije živi u siromaštvu, ova zemlja je postigla najveći ekonomski rast, fiskalnu stabilnost i devizne rezerve u državi.

Ukoliko se ovaj trend rasta nastavi, Bolivija će se sigrurno jednog dana otisnuti sa poslednjeg mesta.

Surinam

Najmanja nezavisna država u Južnoj Americiima jedan od najviših stepena nejednakosti prihoda. Procenjeno je da 70 odsto stanovništva zemlje živi ispod granice siromaštva.

Glavni izvoz su zlato i aluminijum oksid, a sporedni su ulje, banane, pirinač i škampi.

Prema podacima Svetske banke, 26 procenata ljudi u Surinamu živi sa manje od 5,5 dolara dnevno, a oko 5 odsto živi u ekstremnom siromaštvu.

Venecuela

Jedno istraživanje za 2020/21. godinu dospelo je u žižu interesovanja svetske javnosti sa podatkom da 76,6 odsto Venecuelana živi u ekstremnom siromaštvu. Dok se taj procenat poboljšao na 50,5 odsto do prošle godine, Venecuela je i dalje zarobljena u značajnom siromaštvu.

Glavni uzroci siromaštva u Venecueli uključuju političku korupciju i nefunkcionalnost, loše političke odluke i veliku zavisnost od izvoza nafte, što stabilnost ekonomije previše blisko povezuje sa promenljivom cenom tog energenta.

Venecuela je takođe opterećena hiperinflacijom, političkim nemirima i jednom od najvećih stopa kriminala u svetu.

Paragvaj

Paragvaj se suočava sa velikom nejednakošću u prihodima, sa džinijevim koeficijentom (nejednakost prihoda i raspodele bogatstva) u rasponu 45-46.

Deset odsto najbogatijih ljudi u Paragvaju zarađuje 37,1 odsto prihoda, dok najsiromašnijih 40 procenata ljudi zarađuje ukupno 12,5 odsto prihoda. Delimično, do ove neravnoteže došlo je zbog poljoprivrede, jer je 90 procenata zemlje u vlasništvu samo 5 posto ljudi, a to su uglavnom velika korporativna gazdinstva koja prenose bogatstvo na samo nekoliko ljudi.

Za razliku od njih, manje nezavisne farme ravnomernije raspoređuju profit. Štaviše, 94 odsto zemljišta se koristi za uzgoj useva za izvoz, a samo 6 odsto se upotrebljava za proizvodnju domaće hrane.

Manje od 40 posto Paragvajaca ima srednje obrazovanje, a domorodački Paragvajci su posebno skloni siromaštvu i neuhranjenosti. Međutim, do 2017. godine, 94 odsto ruralnih Paragvajaca imalo je pristup bezbednoj vodi za piće, što je veliko poboljšanje u odnosu na 2000. kada je bilo svega 51,6 procenata.

Ekvador

Kao i mnoge siromašne južnoameričke zemlje, privreda Ekvadora se u velikoj meri oslanja na izvoz sirove nafte, koja čini 30-40 odsto godišnjeg izvoza zemlje.

Nacionalna recesija 2016. takođe je imala velikog uticaja na ovu državu. Poljoprivredni uspesi Ekvadora doprineli su ekonomskom blagostanju zemlje, zahvaljujući usevima, kao što su kakao, cveće i banane.

Veliki problem je što su poljoprivredni radnici prilično siromašni i zarađuju veoma malo. Ekvador je stabilizovao svoju privredu koja je bila pogođena inflacijom 2000. time što je, umesto sopstvene valute, usvojio američki dolar kao zvaničnu monetu. Time se smanjila stopa siromaštva sa 72,7 odsto u 2000. na najnižih 23,3 odsto u 2017.

Peru

Siromaštvo u Peruu se značajno smanjilo u poslednjih 15 i više godina i palo je sa 58,7 odsto u 2004. na 20,2 odsto u 2019.

Sklopljeni su brojni trgovinski sporazumi sa zemljama kao što su Kina, Brazil, EU i SAD. Peru izvozi mnoštvo ruda, kao što su bakar, srebro, zlato i cink, ali i lekove, hemikalije, mašine, avokado, borovnice, špargle i riblje brašno.

Iako je privlačna zemlja za strane investitore, Peru se i dalje suočava sa nejednakim prihodima. Ona je bila jedna od najteže pogođenih država pandemijom koronavirusa. Pandemija se odrazila i na zaposlenje, ekonomsku situaciju zemlje i gubitak ljudskih života. Stoga, 2020. je bila obeležena siromaštvom (sa 20,6 na 32,9 odsto) od kojeg se zemlja još nije u potpunosti oporavila krajem prethodne godine.

Preporučene vesti:

Tamari Vučić uručena „Better World Best Commitment Award“

(Foto: Tanjug/Marko Đoković)Supruga predsednika Srbije Tamara Vučić prisustvovala je u Kairu gala večeri u organizaciji "Hope Giver Campaign", u okviru koje joj je uručena nagrada "Better World Best Commitment Award"(Nagrada za najveću posvećenost boljem svetu), za...

Više...