(Foto: Tanjug)
Na Sretenjskoj akademiji “Knežev zapis” u Kragujevcu, na ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Sretenje najvažniji datum u našoj istoriji.
On je istakao da Srbi danas, 40 dana posle Božića, slave Sretenje, najbitniji datum ne u verskom, već i u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru Srbije.
– Za nas je to crveno slovo, mnogo toga smo započeli, uradili baš na Sretenje. Narodna mudrost kaže da je mudrost da ne radiš šta hoćeš, već da ne radiš šta nećeš. U tom duhu Meša Selimović poručuje da je svako slobodan svojom odlukom, hrabrošću i nepristajanjem. Lična hrabrost Karađorđevih ustanika iz 1804. nije bila ništa manja od hrabrosti Spartanaca koji su sa Leonidom pali braneći zakone Sparte – poručio je Vučić.
Podsetio je da je na današnji dan pre 219 godina održan zbor na kome je bilo prisutno oko 300 ljudi, na kojem je za vožda izabran Đorđe Petrović, čija je prva zapoved bila „svaki svoga ubite subašu“.
Vučić je podsetio na veličanstvenu pobedu na Ivankovcu koja je značila početak ratne epopeje u kojoj se ređaju herojske pobede poput Mišara, Deligrada, oslobođenje Kladova, Negotina, Aleksinca, Ražnja, Kruševca, Beograda…
– Iako je u početku imao karakter bune protiv Dahija, od 1805. on postaje javno deklarisani rat za nezavisnost od Otomanskog carstva. Članovi Upraviteljstvujuščeg Sovjeta Srpskog, prve vlade, bili su najmudriji ljudi tog vremena poput Prote Mateje Nenadovića, Dositeja Obradovića, Petra Nenadovića, Luke Lazarevića – istakao je Vučić.
Naglasio je da se veliki Johan Volfgang Gete uvek divio našem jeziku smatrajući ga kao jednim od najbogatijih, braća Grim takođe, Džordž Bernard Šo smatrao je naše pismo savršenim.
Vučić kaže da je Stojan Novaković, predsednik vlade, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srspske kraljevske akademije na sledeći način opisivao Velikog vožda:
– Đorđe nije bio ni među knezovima ni bogatašima, niti su mu kakvi lični interesi imali da ga sklanjaju na miroljubivu politiku. Karađorđu je po njegovim vojničkim navikama lakše bilo no bilo kome drugom da povede napred one koje više nisu hteli da trpe i podnose.
Predsednik Srbije podseća da je neposredni svedok samog ustanka, naš Homer Filip Filipović, hirurški precizno poetski sažeo karakter novih Obilića, Prometeja naše slobode i roditelja povraćene državanosti kada je rekao; „Tu knezovi nisu radi kasti, niti su Turci izjelice, ali je rada sirotinja raja koja globa davati ne može, ni trpeti turskoga zuluma“.
Vučić kaže da se tu jasno ističe i socijalni aspekt onoga što je na početku bila samo pobuna, a što je umešnošću naših predaka preraslo u borbu za kulturnu i političku emencipaciju i trajno obnavljanje državnosti.
– Naši slavni preci bili su svesni da, osim umeća na bojnom polju, državu moraju da krase diplomatski talenti i politička umešnost. Izgradili su Veliku školu, ona nije bila ni srednja ni visoka škola, već je bila zamišljena kao rasadnik budućih visokih državnih službenika koji će graditi institucije naše zemlje. U njoj su se izučavali istorija, geografija, računica, stilistika, nemački jezik, državno pravo, krivično pravo i međunarodno pravo – naglasio je Vučić.
Dodao je da su profesori bili Dositej Obradović, Simo Milutinović Sarajlija, Ivan Jugović, a đaci Vuk Karadžić, Aleksa Karađorđević, Jevrem Nenadović, Sima Nenadović, Đorđe Protić…
Naglasio je da je tek 140 godina kasnije Francuska, na inicijativu Šarla de Gola, snivala sličnu instituciju i naziva je Nacionalna škola za administraciju.
– Ispravljajući nepravdu i mi u Srbiji počinjemo sa obnovom škole i državnog aparata i 2018. osnivamo Nacionalnu akademiju za javnu upravu kao centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja i ponosan sam na taj obrazovni iskorak koji će tek u budućnosti obezbediti kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga koje građanima pruža javna uprava – poručio je Vučić u Kragujevcu.
Izvor: Tanjug
