(Foto: Tanjug)
Prema procenama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) na oko pet hiljada lokacija, na kojima se ne gradi već 13 godina zbog nerešenog pitanja konverzije, moglo bi u proseku da se sagradi oko tri hiljade kvadrata na svakoj lokaciji.
To znači da bi ukidanjem konverzije u Srbiji moglo da se sagradi oko 15 miliona kvadrata.
Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji traje do 20. februara, a nacrt izmena i dopuna predviđa ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.
Vesić je istakao da bi se u državnu kasu slile milijarde evra i oživelo tržište nekretnina ako bi se donela odluka o ukidanju konverzije uz naknadu.
– Prosečno se u Srbiji ulaže 700 evra po metru kvadratnom, što znači da bi se ukidanjem konverzije uz naplatu, u srpsku građevinsku industriju slilo 10,5 milijardi evra. Ako se zna da je prosečna cena kvadrata u prodaji u našoj zemlji oko 1.500 evra po kvadratu, to znači da bi promet nekretnina koje bi bile izgrađene na lokacijama na kojima se ne gradi zbog konverzije uz naplatu dostigla vrednost do 22,5 milijarde evra – naveo je ministar.
Investitori bi zaradili oko 12 milijardi evra koje bi bile uložene u druge projekte, a država bi kroz porez na dobit zaradila 1,2 milijarde evra.
Osim poreza na dobit, država bi zaradila na porezu na prvi prenos (10 odsto), od čega bi mogla da zaradi do 2,25 milijarde evra kao i na godišnji porez na imovinu koji iznosi 0,3 procenta, a donosi državi prihod od 675 miliona evra.
U Ministarstvu ističu da je približan broj novozaposlenih po metru kvadratnom oko 0,02 što znači posao za oko 300.000 ljudi ako se aktiviraju sve lokacije.
Kako je prosečna neto plata u građevini oko 900 evra, to bi donelo mesečno 270 miliona evra i poreze i doprinose državi u iznosu od 175 miliona evropskih novčanica.
Jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji će se graditi mogu da očekuju da kroz cenu naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta zarade 11,25 miliona evra.
Gradovi i opštine bi najveću dobit ostvarili na naplaćivanju poreza na imovinu za novoizgrađenih 15 miliona kvadrata, kao i od poreza na prenos apsolutnih prava što su izvorni prihodi lokalne samouprave.
Ministar kaže da je Republika Srbija od 2010. do 2022. zaradila od naplate konverzije zemljišta uz naknadu 3,64 milijarde dinara ili 31,15 miliona evra. To je, prema njegovim rečima, malo manje od 2,4 miliona evra godišnje.
– Zato je moje pitanje neznalicama koje bi da zaustave razvoj Srbije, a koje sada šire laži i nestine da će Srbija da ostane bez milijarde evra ako ukine konverziju uz naknadu, zašto te milijarde evra nisu naplatili ovih 13 godina? Imali su priliku, a naplaćivali su manje od 2,4 miliona evra godišnje. Upravo u ukidanju konverzije uz naknadu leže milijarde evra prihoda za budžet Srbije. Nikada neću podržati bilo koji institut koji ne donosi prihode u budžet, a koči razvoj zemlje i onemogućava da se izgradi 15 miliona kvadrata što bi dovelo do smanjenja potražnje za stanovima, a samim tim i do smanjenja cena stanova – izjavio je Vesić.
Podsetio je da Ustavni sud Srbije nije zabranio da se naknada ukine za sporno zemljište i kritike da se na ovaj način poklanja državno zemljište onima koji već imaju najviše novca odbacio kao paušalne.
On je dodao da te kritike iznose oni koji ne znaju ništa o razvoju države.
Izvor: Tanjug
