(Foto: Freepik)
Na saboru voćara i zimskom savetovanju, koji se po 12 put tradicionalno održava u Gruži, okupilo se oko šest stotina voćara iz Šumadije koji su slušali naše i regionalno najveće stručnjake kada je reč o proizvodnji, istraživanju i zaštiti biljaka.
U Gruži su se okupili regionalni stručnjaci i predstavnici sva četiri Instituta za poljoprivredu u Srbiji, kako bi predočili proizvođačima u Šumadiji najnovije tehnologije, istraživanja, principe zaštite ali i koja je voćna vrsta najuspešnija na njihovom podneblju. Posebna zainteresovanost vladala je za borovnicu i jabuku.
– Ja mislim da ovde ima mesta za profesionalce. Nije meni bitno koliko ko hektara ima već je bitan prinos. Oni koji su na 40 tona jabuka bolje im je da poseku jer to ne daje dovoljno da bi se pokrili troškovi, barem 50 tona je danas optimalno, i svi voćnjaci koji to daju mogu ostati uključujući i stare i onda treba razmišljati o nekom sistemu koji je jednostavniji a koji daje više – rekao je profesor na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani Franci Štampar.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović istakao je da su prednost Vojvođanskog područja borovnice.
– Prednost ovog podneblja je i borovnica. U Vojvodini su mnogi zasadi borovnice podignuti međutim agroekološki uslovi u Šumadiji su izuzetno dobri. Kada je u pitanju Vojvodina sigurno je da tamo jabuka ima neku vrstu prednosti zbog površina, zbog navodnjavanja, a ove ostale voćne vrste poput leske i oraha, koje će biti perspektivne u narednom periodu imaju uslova i u Šumadiji ali takođe i u uslovima Vojvodine – objasnio je Keserović.
– Razlika između standardnih protivgradnih mreža i fotoselektivnih protivgradnih mreža ogleda su u tome što fotoselektivne mreže, pored toga što nas štite od grada, ujedno i menjaju spektralni sastav svetlosti i utiču na disperziju odnosno rasutost svetlosti. Tačnije mi sa primenom ovih mreža možemo da modifikujemo kvalitet svetlosti u voćnjaku. Ono što smo mi kao rezultate dobili u ovoj godini ukazuju da je crvena mreža imala najpovoljniji uticaj na visinu prinosa i na krupnoću ploda – istakla je profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Jasminka Milivojević.
Poseban deo predavanja posvećen je i traženju mera između zaštite biljaka i toksičnosti preparata koji se primenjuju u proizvodnji.
– Kvalitetno korišćenje pesticida odnosi se pre svega na to da mi treba da znamo šta je sa biljkama i koje probleme imaju. U narednom periodu će to doći, posebno zbog agendi EU gde će se o tome mnogo raspravljati, mnogo će aktivnih materija i dalje izlaziti iz upotrebe ali mi treba da održimo proizvodnju, da nam plodovi budu zdravi i bezbedni – rekla je inženjer zaštite bilja Marija Kolundžija.
Zaštitar Verko Kačarević najviše je zabrinut zbog prolećnog mraza.
– Da možemo da biramo najpovoljniji scenario je da niske temperature potraju do početka marta meseca i samim tim odlože kretanje vegetacije kako bismo izbegli prolećne mrazeve koji mogu biti vrlo štetni po zasadi. Uvek su najugroženije voćne vrste koje prve kreću, to su kajsija, breskva i nektarina – istakao je Verko Kačarević.
Porodična firma ,,Gruža agrar’’ iz Knića i ove godine uspešno je organizovala zimsko savetovanje koje je privuklo oko šest stotina voćara.
– Proizvođači očekuju od profesora da im kažu otprilike u kome smeru da se kreće kako proizvodnja tako i tržište da bi mogli što efikasnije da se prilagode tome. Spremni smo da odgovorimo na sve što tržište traži od nas, mislim da tu nema zime. Generalno mi smo sa kvalitetom i kvantitetom proizvodnje dostigli te Italijane na koje smo se oduvek ugledali, a sada ostaje samo taj poslednji deo i u suštini najbitniji da to lepo upakujemo i da unovčimo što bolje – saopštio je voćar „Gruža agrar“ Nemanja Nikolić.
I ove godine izbor tema na savetovanju otvara put do znanja, ali i značajnih informacija koje utiču na modernizaciju voćarske proizvodnje u Šumadiji.
Izvor: RTV
