(Foto: Tanjug)
Zajednički projekat „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“ Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja značajno je podigao nivo socijalne zaštite u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou, izjavio je ministar Nikola Selaković.
Selaković je rekao da se ovaj projekat sprovodi poslednjih pet godina i da je dao odlične rezultate. Istakao je da su njegovi najznačajniji rezultati osnaživanje normativno-pravnog okvira u oblasti socijalne zaštite i doprinos u razvoju institucija socijalne zaštite na lokalnom nivou, koje su u direktnom dodiru sa građanima, te su ujedno i nadležne da odgovaraju na direktne zahteve i pitanja građana.
– Time smo obezbedili lokalnim samoupravama da ponude korisnicima nove usluge, pre svega osetljivim grupama: starima, osobama sa invaliditetom, porodicama koje brinu o svojim nemoćnim članovima. Da te usluge ne postoje, a to su: pomoć u kući, dnevni boravak, lični pratilac deteta, personalni asistent, njihovi korisnici bi morali da napuste svoje porodice i da podršku potraže u institucijama sistema – poručio je on.
Kako je istakao, širenje mreže usluga u zajednici jedan je od glavnih cijljeva i od izuzetnog je značaja, pošto smo zemlja sa niskim prirodnim priraštajem, velikim brojem starih i sa narastajućom populacijom starih koja ima potrebu za različitim uslugama pomoći.
– Za sistem socijalne zaštite u Srbiji od izuzetnog je značaja jačanje jedinica lokalne samuprave za preuzimanje obaveza, jer one moraju da prepoznaju svoju ulogu u pružanju pomoći korisniku u zajednici u kojoj žive, da planiraju veća sredstva za usluge u njihovoj nadležnosti u budućnosti, da te usluge učine dostupne građanima, ali i da budu odgovorne za kvalitet usluga koje pružaju – naglasio je ministar za rad.
On je dodao da je projekat posebno pomogao osobama sa invaliditetom kojima je povećan broj usluga i da su pruženi različiti oblici pomoći, čime im je omogućeno da ostanu u svojim porodicama i da ne idu u ustanove.
– Taj projekat je pomogao da danas imamo 297 licenciranih pružaoca usluga iz različitog sektora, a 2014. bilo ih je svega 24. To je doprinelo povećanju zaposlenosti, jer aktivni pružaoci usluge socijalne zaštite zapošljavaju u ovom trenutku više od 8.000 ljudi. Broj zaposlenih je u odnosu na 2016. povećan za 167 odsto, što je direkna posledica širenja kapaciteta za pružanje usluga – naveo je Selaković.
Ministar je istakao da se usluge socijalne zaštite danas pružaju u 91 odsto opština u Srbiji, a GIZ se pokazao kao jedan od najpouzdanijih, najfleksibilnijih i najpristupačnijih saradnika podržavajući upravo one aktivnosti za koje je ministarstvo zatražilo pomoć.
– Naša saradnja biće nastavljena kroz projekat socijalne inkluzije u Srbiji od aprila 2023. do marta 2026. Reč je o projektu koji se naslanja na ovaj i vredan je 5,5 miliona evra. On će pomoći ekonomskom i socijalnom uključivanju najosetljivijih grupa – objasnio je on.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da njena zemlja sve vreme podstiče partnere u Srbiji da se nastavi sa reformama socijalne zaštite i da dobijaju vrlo pozitivne odgovore na to.
– To je neophodno da bi se obezbedila veća dobrobit i ravnopravnost u životima ljudi. Svaki napredak na tom putu, prema našem mišljenju, predstavlja i korak ka otvaranju Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje i korak bliže zajedničkoj evropskoj budućnosti – poručila je Konrad.
Ona je istakla da su tokom pet godina sprovođenja projekta, lokalne samouprave u Srbiji pokazale otpornost i kreativnost kada se suočavaju sa izazovima, a da im je GIZ obezbedio električne bicikle za socijalne radnike, IT opremu i softver. Kako navodi, pomogao im je i u otvaranju savetovališta za brak ili za podršku za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. U savremenom svetu, kako kaže, sve je više kategorija korisnika socijalnih usluga, a one se ubuduće moraju pružati sve više individualno i i deinstitucionalno.
Zamenica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić ukazala je na značaj podrške koju je Srbija dobila od GIZ u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a posebno u sprečavanju nasilja nad ženama. Istakla je da su žene nezabiolazna kategorija pri razmatranju svih osetljivih grupa društva.
– Trudićemo se, da ne samo održimo postojeći novi ravnopravnosti, već i da ga unapredimo – poručila je Kisićeva.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da inkluzija jeste prihvaćena vrednost u našem društvu, ali da, kako je istakla, svi znaju da ima velikih problema u njenoj svakodnevnoj primeni.
Ona je navela da je, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u 2020. u polovini opština korisnicima bila dostupna samo jedna usluga socijalne zaštite, a da je više od četiri imalo svega devet odsto opština. Ujedno je naglasila da 70 do 95 odsto svih potreba za dugotrajnom negom biva zadovoljeno kroz usluge neformalnih negovatelja i to uglavnom žena.
Izvor: Tanjug
