(Foto: Freepik)
U Srbiji je 1. decembra prethodne godine bio manji ukupan broj goveda za 6,9 odsto, svinja za 7,0 procenata, koza za 1,7 odsto i živine za 3,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je ukupan broj ovaca veći za 1,5 procenata.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i to 45,1 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije.
Rezultati analize pokazuju da kada je reč o svinjama najveći procenat je u regionu Vojvodine – 42,5 procenata.
U odnosu na desetogodišnji prosek od 2012. do 2021. ukupan broj goveda manji je za 11,0 odsto, svinja za 11,9 odsto, koza za 6,3 odsto i živine za 10,7 procenata. Međutim, broj ovaca veći je za 1,9 odsto.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da će se pravo stanje znati tek kada se završi ovogodišnji popis poljoprivrede koji počinje u junu i traje do septembra.
– Crvene lampice su se odavno upalile, mi smo 1990. imali 1,56 miliona goveda, a 1975. ih je bilo 2,1 miliona. Onda je od sankcija devedesetih počeo rapidan pad, a danas teško da ima više od više od 200.000 krava muzara – napominje Prostran.
Sa pet miliona svinja pali smo na dva miliona, ističe on i upozorava da je stočarstvo u ozbiljnoj krizi.
– I te 1990. smo imali relativno nerazvijeno stočarstvo, ono je u bruto vrednosti poljoprivrede činilo 30 odsto kod nas, a u EU je stočarstvo u ukupnoj vrednosti poljoprivrede 70 odsto. Kod nas je to ispod 30 odsto što je to te mere kritično, i za šta nam treba najmanje 10 godina da ga vratimo na zelene grane – objašnjava on.
Problem je, kako kaže, što se nismo bavili malim poljoprivrednim gazdinstvima u centralnoj Srbiji, da se i oni uključe u ceo sistem proizvodnje, u podstacaje, subvencije, jer, podseća, 92 odsto stočarske proizvodnje je u privatnim rukama, od kada nemamo više velikih sistema kao nekada.
– Umesto razvoju stčarstva mi smo se okrenuli uvozu i sada uvozimo i mleko, i svinsjke polutke, prasad za tov, umesto toga novac smo mogli da usmerimo u razvoj, nedostaju nam razvojni dugoročni projekti – naglašava analitičar.
Prostran zaključuje time da je za 30 godina stočarstvo palo za 60 odsto, a da na godišnjem nivou pada dva do tri odsto, te da je stanje u ovoj grani kritično, što se reflektuje velikim uvozom.
Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji biće objavljeni u aprilu.
Izvor: Tanjug
