(Foto: Tanjug)
Pošta Srbije je u Muzeju PTT predstavila izdanje prigodnih poštanskih maraka „150 godina od rođenja Nadežde Petrović”.
Tom prilikom obratio se v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević koji je naglasio da je Petrovićeva „jedna od najvećih umetnica 20. veka“.
On je ujedno rekao i zbog čega ovo preduzeće želi da sve što je važno za kulturu naše zemlje promoviše na najbolji mogući način, da sačuva od zaborava najvažnije umentike, kao i da širi srpsku kulturu.
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac obrazložio je zbog čega se toliko raduje ovoj svečanosti.
– Najveća uzbuđenja kao istraživač naše umetnosti imao sam pred rečima i delom Nadežde Petrović, zato se više nego radujem pred ovim što je uradila Pošta Srbije – istakao je Kusovac.
On je potez Pošte Srbije opisao kao podvig, jer je povodom godišnjice rođenja slikarke Nadežde Petrović (1873-1915) objavljena emisija prigodnih poštanskih maraka na kojima je njenih deset slika iz privatnih kolekcija.
Motivi na markama su „Crvena kuća u predelu“ (1907), „Fasada Crkve Svetog Marka u Veneciji“ (1914), „Crveni božuri“ (1913), a na vinjetama „Prizren“ (1913), „Anđa u dvorištu“ (1910–1911), „Predeo“ (1907) i „Čobanin svira u frulu“ (1906).
Istoričar umetnosti naveo je koja slika najbolje ilustruje značaj Kosova i Metohije za srpski narod.
– Ako bismo tražili sliku koja na najbolji način govori o Srbiji i srpskom narodu i onome šta je za taj narod znači Kosovo, onda bi to bila njena slika Gračanice, i Prizren, naravno – kazao je Kusovac.
Motivi na kovertama su „Čišćenje gusenica“ (1906), „Portret Jovana Skerlića“ (1907) i „Sestre“ (1905).
Za stručnu saradnju u realizaciji izdanja bili su zaduženi Ljubica Miljković i Kusovac, a za grafičku realizaciju Nadežda Skočajić.
Istoričar umetnosti prisetio se da je portret Skerlića prvi put video osamdesetih godina kod komunističkog funkcionera Edvarda Kardelja u rezidenciji u Užičkoj kada je popisivao umetnička dela u državnom vlasništvu, prisetivši se da mu je Kardeljeva supruga rekla da sliku ne popisuje, jer je to njihova privatna svojina.
On je dodao da je Kardelj potom delo odneo sa sobom u Sloveniju odakle je otkupljeno tek pre desetak godina za velike novce, podsetivši da je slikarka, između ostalog, učestvovala u demonstracijama protiv aneksije Bosne i Hercegovine i da je umrla brinući kao bolničarka za srpske ranjenike tokom Prvog svetskog rata.
Kusovac je zaključio rečima da je Nadeždin kratak životni put bio put časti i slave.
Izvor: Tanjug
