Istraživanje Ministarstva: Većina građana opredeljena za članstvo Srbije u EU

od strane | 27/01/2023 | Politika, Srbija

(Foto: Freepik)

  Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?“, većina građana Srbije odgovorila bi potvrdno.

Naime, 43 odsto populacije koja živi u našoj zemlji glasalo bi za, dok bi 32 odsto glasalo protiv. Onih koji nisu hteli da se izjasne po ovom pitanju je bilo 13 odsto, a 12 procenata ne zna šta bi odgovorilo.

Ovo je rezultat najnovijeg redovnog istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), a prema standardu Evrobarometra.

Što se tiče podrške reformama, ona je kod građana, kao i prethodnih godina ostala visoka te od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, saopšteno je iz Ministarstva.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani identifikuju EU kao najvećeg donatora, a dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija.

Trećina ispitanika upoznata je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani sredstvima EU, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.

U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.

Da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva naše države u EU smatra 38 odsto građana.

Kako se navodi, građani smatraju da će najviše koristi od ulaska Srbije u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po 7 procenata.

Poljoprivreda će, smatra 21 odsto građana, najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.

Kao najznačajnije reforme i one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani vide borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema – njih 17 odsto, zatim bolju zaštitu ljudskih prava te reformu obrazovnog sistema – smatra 12 odsto građana, i reformu pravosuđa – njih 11 odsto.

Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede – 11 odsto, i bolja zaštita životne sredine (10 odsto).

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Najveći procenat građana, njih 41 odsto, izrazili su spremnost da zbog ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike kao što su odvajanje smeća za reciklažu, plaćanje kaucije za PET ambalažu, štednja energije i vode.

Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, a pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora i beneficije koje ima na poslu.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).

Izvor: Tanjug

Preporučene vesti: