(Foto: Freepik)
Najnovija anketa Privredne komore Srbije (PKS) pokazala je da su snabdevanje energentima, poremećaj sirovina na tržištu repromaterijala i geopolitički rizici, poput mogućeg prekida lanaca snabdevanja, najveći izazovi za srpske privrednike u prvom kvartalu ove godine.
Kako PKS navodi, privreda Srbije kao vodeća na prostoru Zapadnog Balkana, ostvarila je rast privredne aktivnosti u četvrtom kvartalu od oko 0,4 procenta, što je nakon jedan odsto u trećem kvartalu pokazatelj osetnog usporavanja privredne aktivnosti u drugom delu godine.
Na osnovu tih podataka se može reći, zaključuje PKS, da će ukupan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini kada budu konačni svi podaci, sasvim izvesno biti u ciljanom intervalu Narodne banke Srbije (NBS) između dva i tri odsto, odnosno oko 2,3 procenta.
Međunarodne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i MMF su tokom prethodne godine korigovale najniže prvobitne projekcije rasta BDP Srbije, pa tako u ovoj godini očekuju rast 2,3 odsto i 2,7 procenata respektivno.
Istraživanje PKS rađeno je na uzorku od skoro 1.700 kompanija i pokazuje da većina ispitanika na početku 2023. očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje, i to 63 odsto poslovnih subjekata naspram 37 odsto koji prognoziraju smanjenje.
Među kompanijama koje su izrazile optimistične prognoze ističu se predstavnici komunalnih delatnosti, saobraćaja i energetike, dok najviše strepe anketirani predstavnici drvne industrije i turizma.
Kako je navedeno, rast troškova inputa, kod 71 odsto kompanija u četvrtom u odnosu na treći kvartal prošle godine izaziva određenu dozu zabrinutosti.
Cene gotovih proizvoda i usluga povećalo je 38 odsto anketiranih, dok 58 procenata ispitanika nije menjalo cene.
Kako ističu privrednici, niže cene resursa ključni su faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta.
Ankete pokazuju da među privrednicima postoji umereni optimizam kada je u pitanju prvi kvartal ove godine u pogledu kretanja izvoza, tako da četvrtina ispitanika očekuje rast, 52 odsto isti nepromenjeni nivo, dok 23 odsto smatra da će se smanjiti izvozne aktivnosti.
Iz PKS navode i da stabilnu situaciju očekuju uvoznici.
Kada je reč o investicijama, anketa pokazuje da 57 procenata kompanija planira nove investicije u ovoj godini, a da čak 88 odsto procenjuje da će imati povećan ili isti obim ulaganja i to najviše u uvoznu i domaću opremu, građevinske objekte i zemljište.
Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 16 odsto anketiranih privrednih subjekata, a čak 80 procenata ispitanih je reklo da raspolaže dovoljnim sredstvima za optimalno finansiranje poslovanja.
Rezultati ankete PKS pokazuju i da je krajem prošle i početkom ove godine zaposlenost stabilna, a čak 93 odsto ispitanika ne očekuje smanjenje broja radnika.
Kompanije koje su učestvovale u januarskoj anketi PKS zapošljavaju više od 265.000 radnika, a u periodu pre dve godine su ostvarile 26 milijardi evra poslovnog prihoda.
Prema podacima Uprave carina u četvrtom kvartalu 2022. su dostigle robni izvoz vredan 9,3 milijardi evra, što je 28 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Oko 17 odsto kompanija iz uzorka imaju strani osnivački kapital.
Izvor: Tanjug
