(Foto: Tanjug)
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirović izjavio je da su integrativni procesi u regionu naš interes, a Otvoreni Balkan nije jedna od opcija nego jedina opcija ovog regiona.
On je na panelu “Ekonomska agenda za Otvoreni Balkan“ na Kopaonik biznis forumu ocenio da se Srbija ekonomski i politički promenila, a da članice Otvorenog Balkana (OB) – Srbija, Severna Makedonija i Albanija ostavljaju politiku po strani, te da liberalizuju administrativne procedure i omogućavaju slobodan protok ljudi i kapitala.
– Bez ove inicijative mi nemamo jasnu perspektivu razvoja. Regionalna saradnja je jedina opcija za nas i mi na Balkanu moramo da se ekonomski integrišemo – ocenio je Momirović.
Na pitanje kako se rat u Ukrajini odražava na njegov resor odgovorio je da su ekonomije pokazale veliku žilavost, što je potvrdilo i preusmeravanje na snabdevanje energentima iz drugih zemalja, uz isključenje Rusije, a da će političke refleksije biti mnogo gore.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević naveo je da privredne komore u regionu grade poverenje među privredama na Zapadnom Balkanu (ZB) i da su one na neki način nastavile ono što je započeo Berlinski proces.
– Berlinski proces je započeo povezivanja i doprineo da se biznisi povežu, ali je on u jednom trenutku postao svrha sam sebi, a mi na Zapadnom Balkanu smo hteli da stvorimo jedinstveno tržište i na tome radimo – rekao je Đurđević.
Govoreći o saradnji sa Evropskom unijom (EU), istakao je da je sledeći korak u ovoj saradnji da i ZB i EU razumeju šta su potrebe i strahovi ovog regiona, ukazavši da su, recimo ekonomski sporazumi EU sa Ukrajinom i Moldavijom dublji nego što naše zemlje imaju sa pomenutom unijom.
– Otvoreni Balkan je odgovor na koliziju realnosti i potreba saradnje i odnosa ZB i EU – naveo je on.
Potpredsednik Privredne komore Crne Gore Nikola Vujović objasnio je da je na ZB dobra saradnja privrednih komora, te da bi bilo dobro da su nam i politički odnosi tako dobri i razvijeni.
– Biznisi imaju jači efekat, ako su povezani nego ako nastupaju sami – ocenio je on i dodao da bi ekonomije regiona mogle da sarađuju u energetskoj tranziciji, ali da se ova priča najčešće zasniva na tome da će se ugasiti termoelektrane.
Kako je naveo, to stvara odbojnost zaposlenih u pomenutom sekotoru, a priču o tranziciji bi trebalo shvatiti kao šansu za napredak.
Izvor: Tanjug
