(Foto: Tanjug)
U Jugoslovenskoj kinoteci otvoren je legat i dve prateće izložbe posvećene radu Velimira Bate Živojinovića.
Događaji koji je upriličen povodom obeležavanja devedeset godina od rođenja jednog od najpopularnijih jugoslovenskih i srpskih glumaca prisustvovao je veliki broj javnih ličnosti kao što su ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Branko Ružić, glumci Gordan Kičić, Radoš Bajić, istoričar Predrag Marković…
Dačić je naglasio da ovaj trenutak budi emocije u porodici Velimira Bate Živojinovića, kod njegovih kolega, ali i kod njegovih prijatelja.
– Ovo je prilika da se na jednom mestu podsetimo šta je bio Bata Živojinović, mada je nemoguće da sve o Bati stane u jedan legat i dve izložbe. Zahvaljujem se Jugoslovenskoj kinoteci na ovom potezu – kazao je Dačić.
Šef srpske diplomatije i lider SPS dodao je da se nedovoljno pažnje posvećuje čuvanju uspomena na naša velika imena, među kojima svakako jedno od najznačanijih mesta pripada Bati Živojinoviću.
– Imao sam čast da poslednjih 25 godina Batinog života privedem sa njim. Bili smo prijatelji i zapamtio sam naš put u Kinu. Bata se žalio da su svi prilazili njegovom sinu Miljku, kada je boravio u Kini, jer nisu verovali da je Valter ostario. Mislili su da je Miljko Valter, jer liči na Batu – ispričao je Dačić.
Prema njegovim rečima možda će u budućnosti neka institucija kulture dobiti ime Velimir Bata Živojinović.
– Kod nas postoje različite prakse. Možda je prošlo i nedovoljno vremena za tako nešto. Potrebno je da prođe istorijsko razdoblje da bi ljudi mogli da osete šta bi i po kom čoveku moglo da se nazove. Možda neki filmski centar u budućnosti ponese Batino ime. Velimir Bata Živojinović ima sačuvano mesto u našim srcima – naveo je ministar spoljnih poslova Srbije.
Dačić je napomenuo da je bilo sličnih inicijativa i u ranijem periodu.
– Mislili smo da pre sedam ili osam godina takođe napravimo legat od njegove kuće u Koraćici, sa druge strane kao društvo i kao država nemamo praksu da posvećujemo dovoljno pažnje ljudima. Mislim da iz ovog događaja mogu da se uče mnoge mlade generacije. U svakom slučaju Valter će ostati upamćen za ceo život. Valter je nadživeo Batu, a nadživeće i sve nas. On će predstavljati uspomenu na jedno vreme – rekao je Dačić i dodao da je Jugoslovenska kinoteka, osim arhiva, i muzej istorije ne samo jugoslovenskog filma nego i cele Srbije.
Osim nagrada koje krase vitrine novog legata, svoje mesto pronašli su i interesantni lični predmeti slavnog glumca.
Izložba „Privatno i radno“, deo legata Živojinovića, predstavlja printove digitalnih fotografija koje dočaravaju atmosferu sa snimanja iz njegove višedecenijske karijere, kao i segmente iz privatnog života.
Multimedijalna izložba „Filmska paleta“ ilustruje neke od najznačajnijih uloga Živojinovića u filmovima: „Dr“ (1962), „Tri“ (1965), „Neprijatelj“ (1965), „Skupljači perja“ (1967), „Breza“ (1967), „Valter brani Sarajevo“ (1972) i „Pas koji je voleo vozove“ (1977).
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić kazao je da je najveći kvalitet Bate Živojinoviča moć tranformacije.
– Bata Živojinović je bio glumac najpre u okviru partizanskog filma, u kojima je igrao heroja. Podjednako se dobro snalazio u svim vidovima ovog žanra pa ga srećemo i u epskim spektaklima, vestern varijantama Žike Mitrovića, kao i u takozvanom stripovskom izrazu u režiji Šibe Krvavca. Njegova pojava je tako postala simbol, koliko god se menjali zapleti i okolnosti, ona nadilazi sve pojedinačne uloge i objedinjuje ih u jednu veliku ulogu celokupnog žanra – istakao je Pantelić, dodavši da postoji i crnotalasna linija Živojinovićevog stvaralaštva u saradnji sa Žikom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Antom Babajom i drugim rediteljima jugoslovenskog modernizma.
Batin sin Miljko Živojinović poručio je u ime porodice da je presrećan što je „Bata ušao u Partenon srpskog filma“.
Izvor: Tanjug
