Deset žena koje su zauvek promenile srpsko društvo

od strane | 08/03/2023 | Društvo, Srbija

Međunarodni dan žena proizašao je iz radničkog pokreta, a Ujedinjene nacije su ga 1975. priznale kao događaj koji se obeležava na godišnjem nivou širom sveta.
Osmog marta se u Srbiji ženama tradicionalno poklanjaju karanfili, dok se u Italiji simbolično uručuju mimoze.
Povodom Svetskog dana žena, ističemo značajne žene u Srbiji koje su kroz istoriju svojim obrazovanjem, emancipacijom, zalaganjem, dostignućima i ogromnom sposobnošću razbijale predrasude, zalažući se za ravnopravnost, jednaka prava i uslove, bez obzira na pol.

Kneginja Ljubica (1785-1843)

Kneginja Ljubica bila je supruga kneza Miloša Obrenovića i zaverenica knez Miletine bune koja je dovela do Sretenjskog ustava.
Srpska vladarka je bila prva kneginja modernog doba. Bila je žena koja nije mogla da oprosti preljubu, te ju je kaznila najgorom osvetom. U narodu je bila poštovana kao „velika gospođa“.
Mnogo je uticala na supruga da pomaže rad Vuka Karadžića, a želela je da i njena deca dobiju obrazovanje koje ona nije imala.
Doprinela je uspehu ustavobranitelja i svrgnuću kneza sa vlasti. Pomagala je književni rad Joakima Vujića i Dimitrija Davidovića. Njena darežljivost je bila usmerena prema sirotinji, kojoj je kneginjina milost uvek bila dobrodošla.

Draga Ljočić (1855-1926)

Prva srpska lekarka, feministkinja i sifražetkinja. Medicinu je studirala u Cirihu, kao jedna od retkih žena studenata medicine u to vreme.
Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece, te se i zalagala za otvaranje dečijih bolnica i izgradnju domova za siročad.
Obeležila je modernu istoriju Srbije, a od mladosti je vodila ličnu borbu za profesionalno izjednačavanje muškaraca i žena i tu borbu prenosila i na ženske organizacije koje je osnovala.
Prva je žena koja se upisala na beogradsku Veliku školu osnovanu 1863. Tokom srpsko-turskih ratova, javlja se da bude dobrovoljna bolničarka. Nakon školovanja, vraća se u Srbiju kao prva žena sa titulom “dr” na Balkanu.
Imala je čin poručnika i bila je lekarka u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

Jelena Dimitrijević (1862-1945)

Jelena Dimitrijević je bila srpska književnica, svetska putnica, dobrotvorka i izraziti borac za ženska prava.
Bila je savremenica Isidore Sekulić i dobra prijateljica slikarke Nadežde Petrović. Upamćena je kao poliglota koji voli da putuje, a najviše ju je zanimao život turskih žena. Imala je potrebu da zapiše ono što sazna i ispituje nove kulture.
Zalagala se za ženska prava, kao i za slobodno, javno pisanje, a svoj feminizam iskazivala je u radu ženskih društava dobrotvornog i prosvetiteljskog programa.
Bila je najmlađi član Ženskog društva, a za vreme Balkanskih ratova bila je bolničarka, kasnije i upravna članila Kola srpskih sestara.

Nadežda Petrović (1873-1915)

Najznačajnija je srpska slikarka s početka prošlog veka. U odnosu na ostale naše umetnike, išla je ispred svog vremena.
Bavila se i fotografijom i bila je pionirka ratne fotografije među ženama na Balkanu. Takođe je i jedna od osnivačica Kola srpskih sestara i prvi sekretar te organizacije.
Volontirala je kao bolničarka srpske kraljevske vojske u Balkanskim ratovima i u Prvom Svetskom ratu.
Nadežda je čitav život posvetila ne samo slikarstvu, već i borbi za socijalna, društvena i ženska prava i u tome se ogleda njena veličina.

Mileva Marić Ajnštajn (1875-1948)

Bila je znamenita srpska fizičarka i matematičarka, prva žena poznatog naučnika i Nobelovca Alberta Ajnštajna i jedna od najgenijalnijih žena 20. veka.
Jedna je od prvih teorijskih fizičarki na svetu. Govorila je nemački jezik i imala je poseban dar za matematiku, jezike, slikanje i muziku.
U Državnoj politehničkoj školi, na studijama matematike i fizike, bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. Iako je oduvek bilo dokaza o njenom naučnom doprinosu, u otkrićima koja su pripisivana jedino suprugu Albertu, njen lik je vremenom padao u zaborav, a neki su joj negirali bilo kakav doprinos u nauci.
Međutim, rukopisi na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu su važan dokaz o zajedničkom naučnom stvaralaštvu Mileve i Ajnštajna.

Isidora Sekulić (1877-1958)

Književnica, publicistkinja, likovna kritičarka, esejistkinja i akademik – sve je to bila Isidora Sekulić. Pisala je prozu, pripovetke, romane, eseje, putopise…
Ova žena je još za života stekla status najobrazovanije i najumnije Srpkinje svog vremena.
Bila je prva žena izabrana za dopisnu članicu Srpske kraljevske akademije nauka i članicu Srpske akademije nauka i umetnosti, počasna predsednica srpskog PEN-a i potpredsednica Udruženja književnika Srbije.
Svetska putnica Isidora Sekulić govorila je i prevodila sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog i švedskog jezika.
Bila je jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola.

Jelisaveta Načić (1878-1955)

Jelisaveta Načić je bila prva srpska žena arhitekta i prvi glavni arhitekta Beograda. Kao jedina žena zaposlena u inženjersko- arhitektonskom odseku beogradske opštine, uspešno je osmislila više kapitalnih zdanja u predratnoj srpskoj prestonici.
Bila je angažovana na radovima na uređenju Kalemegdana, a na Malom Kalemegdanu projektovala je Male stepenice u neobaroknom stilu.
U vreme kada je samo sedam odsto žena u Srbiji bilo pismeno, ova hrabra i talentovana Beograđanka je završila fakultet, a diplomirala je u prvoj generaciji srpskih arhitekata.
Sa svega 27 godina projektuje raskošnu Osnovnu školu „Kralj Petar Prvi” u Beogradu, pa je danas ova građevina pod UNESCO zaštitom.
Projektovala je i crkvu Aleksandra Nevskog na uglu ulica Cara Dušana i Francuske.

Marija Maga Magazinović (1882-1968)

“Srpska Isidora Dankan” je bila osoba sa snažnim integritetom i velikim intelektualnim, pedagoškim i kreativnim potencijalom.
Marija Maga Magazinović je bila filozofkinja, profesorka, koreografkinja, bibliotekarka, aktivistkinja i prva žena koja je pisala za „Politiku“.
Pionirski je krčila put na različitim poljima, a 1904. uspela da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje. Tada je ženama prvi put dozvoljeno da diplomiraju, ali i da dobiju akademsko zvanje.
Maga je bila prva žena koja je dovela moderan ples u Srbiju, prva žena novinarka u našoj državi, prva žena bibliotekarka u Narodnoj biblioteci Srbije i volontirala je kao bolničarka u toku Balkanskih ratova.

Milunka Savić (1890-1973)

Poznata je kao junakinja Balkanskih ratova i Prvog Svetskog rata. U Drugom puku srpske vojske “Knjaz Mihailo” imala je čin narednika. Ujedno je bila i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Zbog neizmerne hrabrosti, Francuzi su je prozvali “srpska Jovanka Orleanka”.
Priključuje se Drinskoj diviziji srpske vojske i u rat kreće kao muškarac. Proslavivši se u Bregalničkoj bici, zadobila je povrede koje su vojsci otkrile njen pravi identitet.
Postigavši ogromne uspehe u Kolubarskoj bici, ona dobija svoj prvi od ukupno šest ordena za hrabrost – Orden Karađorđeve zvezde. Nakon bitke na Kajmakčalanu, ponela je mnoštvo odlikovanja, među kojima su i dva francuska ordena Legije časti.

Desanka Maksimović (1898-1993)

Desanka Maksimović je bila pesnikinja, pripovedač, romansijer, spisateljica za decu, profesorka i prevodilac. Njeno pesničko stvaralaštvo je najznačajnije i nenadmašno dostignuće jedne žene u srpskoj književnosti.
Bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti, a među nagradama kojima je ovenčana su Vukova, Njegoševa i AVNOJ-eva. Izabrana je za počasnog građanina Valjeva.
Ona je pratila sve društvene i političke događaje koji su obeležili to vreme, te je tako i nastala čuvena pesma ,,Krvava bajka“ koja govori o svireposti okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu.
Nakon njene smrti, osnovana je fondacija sa njenim imenom, koja dodeljuje nagradu za književnost pod istim nazivom.

Preporučene vesti:

Želimir Žilnik dobitnik nagrade Beogradski pobednik 52. FEST-a

(Foto: CEBEF/Stefan Đaković)  Ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije. Želimir Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i...

Više...

Završen sastanak premijerke Ane Brnabić sa poljoprivrednicima

(Foto: TANJUG/VLADIMIR ŠPORČIĆ)  Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa predstavnicima poljoprivrednika a na sastanku je dogovoreno da Ministarstvo poljoprivrede uradi predlog izjave o obrađivanju zemljišta, koji će sačekati formiranje nove Vlade...

Više...