(Foto: Wikipedia)
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Praznik prepodobne Paraskeve SPC i pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra, odnosno 14. oktobra prema Julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život. Živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Sveta mati Paraskeva na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva. U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kelemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Ona je istorijska ličnost svrstana u red svetih i jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere. Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć. Žene svih vera i nacija posebno joj se obraćaju smatrajući je zaštitnicom.
Kult ove svetiteljke u Srbiji je dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine, kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji. Prve zapise o Svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, a među njima je i opis prenosa njenih moštiju iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke. Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine. Današnja kapela, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića. U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala – pogružavanjem. Praznik će proslaviti i beogradska crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.
Običaji na Svetu Petku
Prema običajima, danas bi trebalo izbegavati kućne poslove odnosno ne bi trebalo ništa obavljati po kući, poput šivenja, pranja veša da se ne bi „navukao gnev svetiteljke i da tokom godine ne bi trnule ruke“.
Devojke bi trebalo da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi cele godine vladala sloga i mir u kući. Tu je i sledeći običaj, devojčice bi trebalo da obuku nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća. Devojke bi trebalo i da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice pa će u snu videti budućeg muža i šta ih čeka u životu, prema običaju. Jedan običaj kaže da bi te mrvice trebalo posuti na tavanu (ko ima ovu prostoriju) ili ispod kreveta pa će novi biti „proročki“.
Slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklanja se sa stola do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi Sveta Petka posetila i blagosiljala njen dom.
Veliki broj porodica slavi danas krsnu slavu, domaćini prizivaju ime Svete Petke u pomoć tako što pale tamjan i zalivaju slavski kolač vinom, dok u molitvama prizivaju Petkovicu ili Pejcindan.
Molitva Svetoj Petki
– Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice. Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka. Amin.
