(Foto: SPC)
Nakon dva velika crkvena praznika, Krstovdana i Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznat kao Jovanjdan.
Uoči Bogojavljenja, Sveti Jovan je vršio obredna kupanja na reci Jordan, gde je i krstio Isusa Hrista.
Ovaj čudotvorac, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharija i njegove žene Jelisavete.
Prema Novom zavetu, veruje se da su njegovi roditelji bili stari kada su od Boga izmolili dete koje je kasnje poslužilo svetoj tajni krštenja. Svetac je bio veliki prorok i propovednik, a veći deo života proveo je u pustinji.
Počeo je da poziva ljude na pokajanje, a zbog svoje moralne i duhovne čistote dobio je dar da može da krsti i oslobađa ljude od grehova. Bez bojazni kritikovao je narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.
Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, a često se slavi i kao krsno ime. Takođe, današnji praznik naziva se Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.
Naši preci su verovali da se na dan ovog sveca dešavaju razna čuda, a prema verovanju, ne valja da se u ruke uzima nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje.
Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, jer ona simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Srpski običaj nalaže da, vernici koji slave Jovanjdan, pre slave osveštaju kuću kao i da očiste ikone od prašine.
