(Foto: Freepik)
Menjački poslovi jedan su od sektora koje je uvođenje evra u Hrvatskoj najviše pogodilo.
Velika većina posla hrvatskih menjačnica bazirala se na zameni kuna u evre i obnuto, a otkad su postali deo Evrozone taj segment je bukvalno nestao.
Ukidanje kune za mnoge menjačnice znači propast jer obim posla više ne može da pokrije troškove poslovanja.
Taj obim spao je na desetinu nekadašnjeg prometa s obzirom na to da je 86 odsto posla otpadalo na transakcije evro/kuna. Toliko se onda procenjuje da će menjačnica i ostati u poslu, što je tek oko 10 procenata nekadašnjeg broja.
U Hrvatskoj je, prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB), 1.147 ovlašćenih menjača kojima je HNB dao odobrenje za rad. Imaju oko 3.500 poslovnica i zapošljavaju na desetine hiljada ljudi. Procenjuje se da će od tog broja njih oko hiljadu staviti ključ u bravu.
To verovatno znači i da će znatan broj radnika ostati bez posla. Deo menjačnica koje su poslovale u Rijeci već je zatvoren, a onima koje rade znatno je pao promet.
Menjačima je bilo unosno za vreme turističke sezone. Međutim, turisti koji će doći iduće leto će većinom doneti evro. Njima će biti lakše, a razlika na kursu i provizija ostaju stvar prošlosti.
Dakle, evro je prihvaćen, i nije da se sada previše traži neko alternativno utočište. U opticaju ima i čeških kruna, mađarskih forinti, svakakvih valuta s menjačke liste, ali sve je to kap u moru u odnosu na nekadašnji obim posla, tumače menjači koji u pravilu nerado govore o činjenici da im se delatnost našla u vrlo nezgodnoj poziciji.
Deo njih već se prošle godine preorijentisao na druge delatnosti, pa se spominju kriptovalute i alternativni oblici poslovanja.
Izvor: Tportal
