(Foto: Freepik)
Od svih država članica Evropske Unije (EU) Hrvatska je najzavisnija od privatnih doznaka njenih državljana koji žive ili rade u inostranstvu i one su premašile vrednost sedam odsto hrvatskog BDP-a.
U Hrvatsku su 2021. njeni iseljeni građani na privatne račune uplatili 4,25 milijardi evra, objavio je Evropski statistički zavod (Eurostat).
Daleko iza Hrvatske sa udelom privatnih uplata u nacionalnom BDP-u od tri odsto su Letonija i Rumunija.
Hrvatska je po transferima rame uz rame sa Srbijom, a veću važnost privatnih doznaka za nacionalnu ekonomiju i BDP imaju tzv. Kosovo 18, Crna Gora 10 i Bosna i Hercegovina 10,5 odsto.
Poređenja radi, privatne doznake iz inostranstva čine samo 1,2 procenata slovenačkog BDP-a.
Prema statističkim podacima, više od polovine iznosa (56 odsto od ukupno 131 milijarde svih prekograničnih transfera) išlo je iz jedne države članice EU prema drugoj, što ne iznenađuje, s obzirom na to da građani EU mogu da se slobodno kreću i da rade na celom tržištu Unije.
Postoje, međutim, izuzeci: odlivi iz Poljske (98%), Grčke (92%) i Španije (90%) usmereni su pretežno u ekonomije izvan EU, dok su Irska (90%), Italija (86%) i Litvanija (71%) primale svoje doznake uglavnom izvan EU.
Najatraktivnija lokacija za zapošljavanje građana EU izvan zajedničkog prostora bila je Švajcarska, odakle je 15,5 milijardi evra isplaćeno u Francusku, 6,1 milijarda u Nemačku, pet milijardi u Italiju, 1,1 milijarda u Portugal i 700 miliona evra u Austriju.
Rumunija i Poljska i dalje primaju znatne svote iz Velike Britanije.
Stranci, zaposleni ili doseljeni u Hrvatsku u svoje zemlje su 2021. prosledili 534 miliona evra, od čega je 226 miliona isplaćeno u neku od članica EU, a 308 miliona u treće zemlje.
Izvor: Bizlife
