Širimo kolektivnu svest o značaju prepoznavanja srpskih vrednosti u Francuskoj

od strane | 12/10/2023 | Intervjui

(Foto: Privatna arhiva)

  Dve Kragujevčanke koje žive u Parizu osmislile su način da svoje zemljake u francuskoj prestonici drže na okupu kroz udruženje koje su zajedno formirale.

Organizacija „Kraguji“, koju su pokrenule Jelena RadenkovićMarija Marinković Medić, nastala je zato što obe veruju u to da aktivizam u čuvanju srpske tradicije, istorije i pismenosti u Francuskoj zahteva ozbiljan angažman, koji se ogleda u organizovanju brojnih aktivnosti kojima se neguju naši koreni i tako predstavljaju tamošnjoj javnosti sveprisutni duh srpske manjine u toj zemlji.

Predsednica udruženja Jelena i potpredsednica Marija ovako su odgovorile na pitanja našeg portala. 

Udruženje „Kraguji“ postoji manje od godinu dana. Čime se konkretno bavite i kojim sve aktivnostima čuvate srpsku kulturu i tradiciju u Francuskoj?

Marija: Udruženje “Kraguji” nastalo je iz želje da se u Parizu i širom Francuske promoviše kultura nekadašnje prestonice moderne Srbije – Kragujevca, ali i generalno srpska i balkanska kultura.

Jelena: Naše udruženje bavi se održanjem i očuvanjem srpskog jezika, tradicije, kulture, pismenosti, umetnosti i to činimo putem organizacije pozorišnih predstava, koncerata, književnih večeri i informativnih tribina.

Iako postoji tek nekoliko meseci, udruženje je našim ljudima već priredilo brojna, pre svega kulturna dešavanja. Kažite nam ponešto o dosadašnjem radu i postignućima.

Marija: Još pre nego što smo osnovale udruženje, dakle pre zvaničnog osnivanja Kraguja, radile smo kao koorganizatori na jednom projektu. Organizovale smo koncert našeg Kragujevčanina, bariton profesora Miloša Radovića, koji je sa bratom, inače pijanistom, profesorom Aleksandrom Radovićem, nastupao u Kulturnom centru Srbije u Parizu, kada se i gde se i rodila ideja o kreiranju udruženja.

Sledeći projekat bio je koncert kragujevačke rok grupe “Osvajači”, a u saradnji sa Moto udruženjem Sveti Knez Lazar.

Zvanično pod imenom Kraguji, prvi projekat bila nam je organizacija promocije knjiga Vesne Dedić i Zdenke Mijailović, koja je trajala dva dana i održana je u svečanoj sali Crkve Svetog Save u Parizu i u Kulturnom centru Srbije.

Sledeća organizacija bila je kabaretska predstava “Brak, u stvari ljubav” sa divnim glumačkim parom – Vladanom i Kristinom Savić u Parizu.

Nakon toga, organizujemo, opet u saradnji sa Moto udruženjem Sveti Knez Lazar, veliki rok koncert povodom 45 godina postojanja jugoslovenske grupe Divlje jagode, i to prvi put u Parizu.

Iza toga sledi angažman u rodnom Kragujevcu gde smo ponovo promovisale roman spisateljice Zdenke Mijailović i to u saradnji sa Kolom srpskih sestara Kragujevac.

Pored ovih aktivnosti pomažemo i sarađujemo i sa drugim srpskim udruženjima iz Francuske, sa mladim ljudima iz udruženja Evropski koreni iz Pariza, čiji rad izuzetno poštujemo, podržavamo i cenimo; organizujemo i humanitarne večeri, jer smo pored toga što smo prepoznale potrebu naše dijaspore za kulturnim dešavanjima, isto tako prepoznale i potrebe matice za humanošću. Takođe, za svaki Vidovdan i svaki Dan primirja u Prvom svetskom ratu polažemo vence našim precima na Vojničkom groblju u mestu Tije nadomak Pariza, zajedno sa brojnim predstavnicima srpskih i francuskih udruženja.

Kao dve Kragujevčanke koje su odlučile da osnuju udruženje nazvano po ptici po kojoj je i njihov grad dobio ime – kraguj, da li ste ovim imenom želele da istaknete odvažnosti i hrabrost te ptice, simbolično ističući ponos i pravo Srba van domovine da neguju svoje korene, pričaju srpskim jezikom, promovišu sopstvenu kulturu?

Jelena: Upravo tako, mi smo se kao dve žene odvažile i hrabro krenule u svoje aktivnosti poput ptice kraguj. Smatramo da je naš angažman u Francuskoj od izuzetnog značaja kako za dijasporu tako i samu maticu, jer pomažemo širenju kolektivne svesti o značaju prepoznavanja srpskih kulturnih, istorijskih i umetničkih vrednosti.

Na nedavno održanom Vidovdanskom saboru u Beogradu, predsednici Udruženja ukazana je čast da bude predsedavajuća radnog tela. Ispričajte nam o tom iskustvu, a kažite nam i koliko su za Srbe van matice značajne konferencije poput ove?

Jelena: Tako je, velika nam je čast pripala, konačno smo osetile da nismo same prepuštene sebi i svojoj viziji i svojim idejama i njihovom razvoju i realizaciji, već imamo uz sebe nekoga ko čvrsto stoji uz nas i sa nama, a to je naša Majka Srbija.

Dopunske škole srpskog jezika otvaraju se širom dijaspore neverovatnim tempom. Kako udruženje “Kraguji” gleda na ovaj svojevrsni fenomen insistiranja da se srpska deca rođena u dijaspori, od malih nogu upoznaju sa svojim jezikom i istorijom?

Marija: Jezik i pismenost su osnovni elementi identiteta jednog naroda, tako da je očuvanje ćiriličnog pisma i našeg jezika kod dece i mladih od izuzetnog značaja i daje nam mogućnost da od malih nogu budemo povezani sa maticom. Na našem primeru može se to i videti, jer smo i nas dve majke dece koja pohađaju Srpsku dopunsku školu. Ujedno bismo želele da uputimo apel svim našim sunarodnicima u dijaspori da veliku pažnju obrate upravo na negovanje srpskog jezika i ćirilice kod dece.

Da li vam se čini da Srbija preko Ministarstva za dijasporu i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu ulaže ogroman trud da poveže Srbe u čitavom svetu i da su ti napori najveći do sada u njenoj istoriji?

Jelena: Ministarstvo i Uprava rade na veoma važnom zadatku, a to je umrežavanje svih Srba dijaspore, ali i matice. Mi Kraguji osećamo značajnu podršku od strane matice, zahvaljujući naporima čelnika ove dve institucije, na čemu smo neizmerno zahvalne.

Na čelu Uprave nalazi se jedan pravi “Srbin među Francuzima”, gospodin Arno Gujon, pa kao neko ko živi i radi u njegovoj domovini, da li imate osećaj da Francuzi i dalje doživljavaju Srbe kao prijateljski i bratski narod, zahvaljujući savezništvu tokom Prvog svetskog rata?

Marija: Naša bratska, prijateljska, kao i diplomatska veza nikada i nije prekinuta. O tome svedoči postojanje brojnih francusko-srpskih i srpsko-francuskih udruženja koja su upravo i zasnovana i održana zahvaljujući savezništvu iz Prvog svetskog rata.

Preporučene vesti:

Želimir Žilnik dobitnik nagrade Beogradski pobednik 52. FEST-a

(Foto: CEBEF/Stefan Đaković)  Ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije. Želimir Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i...

Više...

Završen sastanak premijerke Ane Brnabić sa poljoprivrednicima

(Foto: TANJUG/VLADIMIR ŠPORČIĆ)  Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa predstavnicima poljoprivrednika a na sastanku je dogovoreno da Ministarstvo poljoprivrede uradi predlog izjave o obrađivanju zemljišta, koji će sačekati formiranje nove Vlade...

Više...