Norvežanima predstavljamo sve lepote našeg kulturnog nasleđa

od strane | 27/04/2023 | Intervjui

(Foto: Privatna arhiva)

  Udruženje Srba u Rogalandu izdvaja se po tradiciji očuvanja nacionalnog identiteta našeg naroda, negovanja kulture, običaja, maternjeg jezika, kao i dobrih odnosa sa građanima Norveške koja im je pružila gostoprimstvo.

Izabrana po drugi put, predsednica Udruženja Sanja Jovanović Lazarević nastavlja sa predanim radom u cilju zaštite i promocije interesa srpske zajednice u dalekoj skandinavskoj zemlji.

U razgovoru za portal Dijaspora Dnevno, Lazarevićeva poručuje da je za uspešan rad ključno zajedništvo, koje kroz organizovanje različitih aktivnosti naših zemljaka u Norveškoj, predstavlja srpsku kulturu i tradiciju na nabolji način.

Imate tu čast da ste po drugi put izabrani za predsednicu Udruženja Srba u Rogalandu. Kako se osećate tim povodom?

– Hvala na pitanju. Izuzetno sam ponosna što sam po drugi put izabrana za predsednicu Udruženja Srba u Rogalandu. To je još jedan podstrek da nastavim sa predanim radom u cilju zaštite i promocije interesa srpske zajednice u Rogalandu, kao i jačanju veza s norveškim društvom. Od osnivanja Udruženja 2014. veoma sam aktivna u mnogim aspektima njegovog rada, a poslednje tri godine sam uključena i u rad Upravnog odbora. Ipak, istakla bih da nisam jedina po drugi put u tom telu. Većina članova Upravnog odbora Udruženja već duži vremenski period ima poverenje naših članova što znači da izuzetno dobro rade svoj posao. Ja sam samo jedna među jednakima u grupi entuzijasta volontera i veoma sam ponosna na sve nas.

Upravni odbor Udruženja „Ivo Andrić“ posle uspešno organizovane predstave „Sokin i Bosina“ u Stavangeru sa glumcima istoimene predstave. (Prvi red s desna na levo: UO „Ivo Andrić“ Bojana Zoranović i Una Maja Vagner, glumci Ljiljana Blagojević i Miloš Đorđević. Drugi red s desna na levo: glumice Kalina Kovačević i Vesna Stanković, UO „Ivo Andrić“ Tatjana Đurđević, Sanja Jovanović Lazarević i Dejan Cvetković.

Kolege Vas hvale kako predano i svim srcem radite na širenju i unapređenju naše srpske zajednice u Norveškoj. Kako organizujete kulturne, zabavne i sportske događaje?

– Drago mi je čuti da kolege hvale moju predanost radu na promociji srpske kulture, običaja i jezika. Ipak, istakla bih da je zajednički rad ključan za uspeh našeg udruženja i naše zajednice. Upravni odbor i svi članovi udruženja su jednako važni u organizaciji svih događaja. Svi se mi pored svojih uspešnih profesionalnih karijera veoma trudimo, potpuno volonterski, da organizujemo različite aktivnosti koje su zanimljive i korisne za naše članove, kako bi se osećali povezanim i podržanim u Norveškoj. Takođe, trudimo se da uključimo što više ljudi u organizovanje događaja, kako bi svi bili deo zajednice i imali priliku da doprinesu njenom razvoju. Naš cilj je da pokažemo pozitivan uticaj srpske zajednice u Norveškoj i promovišemo srpsku kulturu i tradiciju na najbolji način. Želimo da predstavimo Srbiju Norvežanima, ali i ostalima, i promovišemo sve lepote našeg kulturnog nasleđa. Smatramo da je to važno ne samo za našu zajednicu u Rogalandu, već i za Srbiju kao turističku destinaciju. Stoga se trudimo da budemo aktivni i vidljivi i u internacionalnoj zajednici i da se kod njih, na pomen reči Srbija, jave pozitivne asocijacije.

Vaše udruženje je neprofitna institucija, a njeni članovi volonteri. Na koji način finansirate organizaciju događaja?

– Norveška jako podstiče bavljenje volonterskim radom, te i naše udruženje koristi sve ove pogodnosti da obezbedi raznovrsne aktivnosti koje će zadovoljiti interese naših članova. Udruženje sve događaje finansira od članarina i novca za koji apliciramo kod Opštine Stavanger, a dobijamo ga na osnovu rada u prethodnoj godini i broja plaćenih članarina. Povremeno, za neke događaje i kurseve dobijemo jednokratnu pomoć od naših uspešnih privatnika, ili zahvaljujući angažovanju naših članova od nekih norveških firmi, na čemu smo im veoma zahvalni. Udruženje se trudi da većina događaja koje organizujemo bude potpuno besplatna za sve ili bar za naše članove. Pojedini događaji, kao što su pozorišne predstave ili koncerti, prevazilaze mogućnosti našeg godišnjeg budžeta, pa tada naplaćujemo ulaznice koje imaju za cilj samo da isplate dati događaj. Takođe, sve sekcije za decu kao što su predškolska i folklor, ali i sve ostale radionice (vaskršnja, božićna, umetničke i druge), potpuno su besplatne za svu našu decu, bez obzira da li su članovi udruženja ili ne.

Koji je bio pokretač za osnivanje Udruženja i kakav je bio odziv ljudi u dijaspori?

– Inicijalni pokretač za osnivanje Udruženja bio je humanitarni cilj – pomoć ljudima u Srbiji i Republici Srpskoj koji su bili pogođeni velikim poplavama 2014. Međutim, osnivanje udruženja nije bilo samo kratkotrajna akcija za pomoć ugroženima, već dugoročni projekat koji ima za cilj kontinuirane humanitarne akcije usmerene na zemlje našeg porekla, ali i da podrži srpsku zajednicu u Norveškoj i radi na promociji srpske kulture i nacionalnog identiteta. Odziv srpskog življa u Rogalandu je zaista bio odličan, što govori o tome da je postojala potreba i želja za organizovanim radom na ovom polju. Što se tiče zasluga prvog Upravnog odbora i osnivača udruženja, oni su zaista postavili dobre temelje i omogućili dalji razvoj Udruženja. Sa dobrim osnovama, temeljima i jasnim ciljem, svima nama posle bilo je mnogo lakše da radimo i nadograđujemo naše Udruženje koje već devet godina veoma uspešno radi. Isto tako je važno naglasiti da je uspeh Udruženja rezultat zajedničkog rada svih članova i da svako od nas svojim doprinosom može da pomogne da naša zajednica bude još jača i uspešnija.

Vaše Udruženje radi na jačanju nacionalnog identiteta našeg naroda, kao i na promovisanju edukacije na srpskom jeziku. Na koje programe se sve to odnosi i koji je cilj Udruženja?

– Udruženje se bavi organizovanjem različitih programa i aktivnosti usmerenih na jačanje nacionalnog identiteta srpske zajednice u Norveškoj i promociju edukacije na srpskom jeziku. Kao samo neki od uspešnih primera ovih programa jesu predškolska nastava, folklorni ansambl „Opančići“, Dopunska škola srpskog jezika i kulture, razna predavanja na srpskom jeziku, predstave, promocija knjiga i filmova bitnih za našu zajednicu, kao i neposredna pomoć u njihovom prevođenju na srpski ili finansijska pomoć produkciji za realizaciju filmova, ali i drugo. Kroz sve ove događaje podstičemo druženje i međusobnu povezanost članova zajednice, a naročito naše dece, čime dugoročno čuvamo kulturni identitet i srpski jezik. Primarni cilj Udruženja je da pomogne srpskoj zajednici u Norveškoj da sačuva svoju kulturnu jedinstvenost, promoviše srpsku kulturu i jezik, te da se održi povezanost među članovima zajednice.

Nastavnice Jelena Krneta (poslednja levo) i nastavnica Sanja Hundhamer (poslednja desno) s učenicima Dopunske škole srpskog jezika u Stavangeru

„Škola srpskog jezika i kulture“ koju sam pod kapom Udruženja pokrenula 2017. god. je 2019. prešla u nadležnost Ministarstva prosvete Srbije. Danas Dopunska škola ima dve požrtvovane nastavnice, Jelenu Krnetu i Sanju Hundhamer, a školu pohađa preko pedesetoro dece u tri odeljenja. Udruženje od 2019. ima i svoje predškolsko koje vodi divna nastavnica Lejla Dinić i koje kroz igru i zabavu pruža rano obrazovanje za decu srpskog porekla.

Nastavnica Lejla Dinić na jednom od svojih prvih časova s predškolcima u 2022. godini

Folklorna sekcija takođe predstavlja važan program, jer promoviše srpsku tradicionalnu kulturu i folklornu baštinu, čime se doprinosi očuvanju kulturnog identiteta srpske zajednice. Naše male „Opančiće“ već petu godinu zaredom vodi Marina Rađenović, neverovatni entuzijasta. Ovom prilikom bismo voleli da najavimo vrlo bitan nastup za naše folkloraše. Naime, oni će biti deo glavnog programa na bini ispred „Stavangerske koncertne dvorane“ za norveški nacionalni praznik, Dan državnosti i ustavnosti.

Instruktorka Marina Rađenović sa našim „Opančićima“

Kao jedan od ciljeva koji bih volela da ispunim u toku ove godine jeste uvođenje srpskog jezika kao izbornog predmeta u srednjim školama na teritoriji okruga Rogaland u Norveškoj.

„Opančići“ prilikom nastupa u Solvberget biblioteci i kulturnom centru u Stavangeru tokom prezentovanja srpske hrane i kulture

Kako poboljšavate uslove života ljudi u rasejanju i na kakve probleme nailazite?

– Naše Udruženje se trudi da poboljša uslove života Srba u Norveškoj na različite načine. U saradnji sa drugim organizacijama i institucijama, radimo na rešavanju problema koji su vezani za socijalnu inkluziju, zapošljavanje, obrazovanje i druge aspekte života u Norveškoj. Po ovom pitanju, imamo veliku pomoć i same Opštine Stavanger. Dva preoblema koja su prepoznata kao moguća dominantna, bar za neke članove porodica naših ljudi koji dođu u Norvešku, jeste poznavanje jezika i traženje posla ili prekvalifikacija, odnosno prepoznavanje čime mogu da se bave u Norveškoj sa diplomom i znanjem donesenim iz Srbije. Udruženje aktivno radi na tome da pomogne našim članovima vezano za ove izazove. Zahvaljujući sredstvima koje smo dobili preko raspisanih projekata kod Opštine Stavanger, Udruženje „Ivo Andrić“ već petu godinu našim članovima omogućava besplatan kurs norveškog sa prof. skandinavistike Zoricom Slijepčević. Takođe, nadamo se da ćemo ove godine obnoviti saradnju sa dipl. menadžerom i ekspertom za ljudske resurse Evom Kanic-Pieterse, da našim članovima ponovo obezbedimo profesionalno i individualno savetovanje pri traženju posla. Druga dva problema sa kojima se naši ljudi, a i naše Udruženje suočava, i čija realizacija ne zavisi samo od naših napora ili bar nisu brzo rešivi, jeste nedostatak direktne linije Stavanger–Srbija (Beograd) i nedostatak vlastitih prostorija Udruženja.

Bavite se i humanitanim radom. Kojim povodom je nastala ideja o humanosti i koliko Vas ona vodi kroz rad u Udruženju?

– Za mene lično i za moju porodicu ideja o humanosti je jako bitna. Ona je na kraju jedna od duhovnih vertikala našeg naroda uopšte, počevši od srednjeg veka i ktitorskih zadužbina, preko 18. 19. i 20. veka kada su i najbitnija imena našeg naroda bili veliki ktitori i zadužbinari. Takođe, ideja o humanosti je bila prisutna od samog početka našeg udruženja i faktički njegov inicijalni pokretač. Želeli smo da kroz naš rad pomognemo onima koji su u teškoj situaciji i da im se omogući bolji uslovi za život. Naš Upravni odbor Humanitarnog fonda je ključan u sprovođenju humanitarnih akcija. Svake godine, održavamo barem dve akcije ovog tipa. Svaka akcija koju sprovedemo temeljno se dokumentuje i objavljuje na našoj internet stranici. Svi detalji o transakcijama sa računa Fonda i dokumentaciji su dostupni članovima Udruženja i donatorima Fonda na upit. U našem humanitarnom radu preferiramo direktne donacije. Ovo znači da se sredstva koja prikupimo kroz humanitarne akcije troše na direktnu nabavku predmeta ili usluga koje su neophodne korisnicima donacija. Ukoliko je to moguće, trudimo se da predmeti koje doniramo budu proizvedeni u domaćim firmama, kako bismo pomogli i našoj domaćoj industriji. Humantiarni fond Udruženja je osnovan kako bi se ostvarila vizija da se sistematski i dugoročno pomaže našim sunarodnicima u različitim zemljama gde živi srpski narod. U vreme rata, kroz programe usmerene ka smanjenju gladi i društvenih patnji, Fond pruža pomoć deci svih naroda bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost. U mirnodopsko vreme, Fond je fokusiran na obrazovne i razvojne programe usmerene ka opštoj dobrobiti dece, a pružena pomoć mora biti od koristi za najmanje desetoro dece.

Slike aparata kupljenog za Kliniku za pedijatriju UKC Kragujevac, primena istog i ugovor o donaciji između UKC Kragujevac i Udruženje Srba u Rogalandu „Ivo Andrić“

U našoj poslednjoj akciji za najmlađe onkološke pacijente na Klinici za pedijatriju UKC Kragujevac, obezbedili smo detektor vena i pripadajući držač istog. Nedostatak ovog aparata dovodi do toga da najmlađi pacijenti, koji primaju agresivne terapije intravenozno, prolaze kroz još veću bol zbog teškog pronalaženja zdravih vena. Posebno smo ponosni što smo neophodni novac skupili pre krajnjeg roka koji smo za to odredili, а u akciji je učestvovalo oko 200 ljudi i skoro da nema porodice u Stavangeru i okolini da bar na neki način nije pomogla. Takođe, pored naših sugrađana, akciju je podržalo i Udruženje Srba „Srpska kruna“. Od srca se još jednom zahvaljujemo svima koji su pomogli da mališanima koji se leče u UКC Кragujevac bar malo smanjimo bol.

U kojoj meri Srbija podržava naš narod u Norveškoj i da li je ta podrška dovoljna? Povodom toga, šta sve Udruženje predlaže da se još uradi?

– Srbija pruža određenu podršku srpskoj dijaspori u Norveškoj, ali postoji prostor za unapređenje i jačanje te podrške. Veliki pomak se vidi u pružanju aktivne podrške Uprave za saradnju sa dijasporom po pitanju otvaranja Dopunskih škola. I sama kao nesuđeni profesor srpskog jezika veoma sam zahvalna na tome. Konkretno u našem slučaju, Udruženje „Ivo Andrić“ je uspešno sarađivalo sa Ministarstvom spoljnih poslova na dva projekta – obogaćivanju srpske biblioteke u Stavangeru sa oko 120 naslova i odlasku naših folkloraša u Oslo na „Veče srpskog folklora“, dok treći, nažalost, nije bio realizovan zbog korone. Takođe, moram da pohvalim angažovanost i predusretljivost Nj. E. ambasadora Srbije u Norveškoj Dragana Petrovića. Gospodin Petrović je od prvog dana dolaska u Norvešku veoma aktivan i od velike pomoći i našoj zajednici, ali i samim udruženjima u Norveškoj. Udruženje Srba u Rogalandu smatra da bi bilo korisno da se Srbija više angažuje u promovisanju i povećanju saradnje između srpskih organizacija u Norveškoj i srpskih institucija u Srbiji, kako bi se olakšao pristup informacijama i resursima koji bi koristili srpskoj dijaspori. Takođe, u Norveškoj postoji veliki broj naših uspešnih privatnika, inženjera, doktora, naučnika i ostalih, koji bi mogli biti veoma vredan resurs i Srbiji. Upravo zbog toga predlažemo bolje poslovne veze između Srbije i srpske dijaspore u Norveškoj, s ciljem olakšavanja ulaganja i poslovnih kontakata.

Kakva je saradnja sa ostalim udruženjima u dijaspori?

– Udruženje Srba u Rogalandu ima veoma dobru saradnju sa ostalim srpskim organizacijama u Norveškoj i dijaspori uopšte. Kao član Saveza srpskih udruženja u Norveškoj, mi često sarađujemo sa ostalim našim udruženjima na organizovanju kulturnih, sportskih i humanitarnih događaja. Preko našeg predstavnika u Savezu trudimo se da na isti način radimo na osnaživanju našeg Udruženja na lokalu, damo doprinos i jačanju Saveza, a samim tim i svih naših ostalih bratskih udruženja u Norveškoj. Takođe, voleli bismo da istaknemo lepu saradnju sa našom parohijom u Kristijansandu i njhovim Crkvenim odborom u Aalgordu. U januaru smo takođe potpisali memorandum o kulturnoj saradnji sa gradonačelnicom Opštine Ranilug na KiM, čime smatramo da ćemo učvrstiti veze i da je ovo korak napred u povezivanju srpske dijaspore sa maticom. Udruženje „Ivo Andrić“ se trudi da uspostavlja kontakte sa srpskim organizacijama kako u drugim zemljama tako i u matici, a sve u cilju jačanja veze i saradnje između srpske dijaspore u različitim delovima sveta.

Preporučene vesti:

U Srbiji ima oko 3.000 prozjumera ukupne snage 48 MW

(Foto: Shutterstock.com)  U Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije (EDS) upisano je približno 3.000 prozjumera ukupne instalisane snage blizu 48 megavata (MW), saopštilo je Udruženje obnovljivi izvori energije (OIE). Kako se navodi, najveći broj prozjumera...

Više...

Ana Brnabić izabrana za predsednicu Skupštine Srbije

(Foto: TANJUG/NEMANJA JOVANOVIĆ)  Skupština Srbije izabrala je danas potpredsednicu Srpske napredne stranke i dosadašnju predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić za predsednicu srpskog parlamenta. Za Anu Brnabić je, od prisutnih 158 poslanika, glasalo 153, a protiv je...

Više...