(Foto: Freepik)
Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku i druge zemlje tokom prošle godine. To je zato što poslovni lideri sa severa Evrope izražavaju zabrinutost zbog poreza na bogatstvo koje naplaćuje vlada levog centra u Oslu, piše „Fajnenšel tajms“ (FT).
Javni podaci u norveškom registru stanovništva pokazuju da je 2022. najmanje 30 milijardera i milionera zamenilo prosperitetnu skandinavsku naciju za alpsku jurisdikciju s nižim porezima. Među njima je i magnat koji se bavi ribolovom i naftom Kjel Inge Reke, svojevremeno najbogatija osoba u Norveškoj.
Drugi su se preselili u zemlje poput Kipra, Italije i Kanade. Verovatno će njihov primer slediti i drugi, jer su bogati zabrinuti zbog poreskih promena za koje kažu da štete konkurentnosti zemlje. Isto smatraju i poreski savetnici.
Poslednji među milijarderima koji je napustio Norvešku je Fredrik Haga, 31-godišnji suosnivač kompanije za podatke o kriptovalutama “Dune” vredne milijardu dolara, koji će uskoro službeno registrovati boravište u Cugu u Švajcarskoj.
– Morao sam da biram između života u Norveškoj i uspeha kompanije. Ne radi se o tome da ne želim da platim porez. Radi se o plaćanju poreza na novac koji nemam – rekao je Haga za FT.
U središtu rasprave je norveški porez na bogatstvo koji se naplaćuje na svu neto imovinu vredniju od 1,7 miliona norveških kruna (173.000 dolara) po stopi od 1,1 posto za najbogatije. Švajcarska takođe ima porez na bogatstvo, ali nudi pogodnosti za strance.
Za preduzetnike kao što je Haga, čiji je najveći deo imovine vezan za njegovu kompaniju, struktura poreza može dovesti do situacije da mora da isplaćuje velike dividende ili čak proda deo poslovanja. Ipak, budući da “Dune” još uvek posluje s gubitkom, ali brzo raste, nije imao mogućnost da isplati dividendu, a nije želeo da proda udeo.
Norveški porez jedan od retkih u Evropi
– Ili moram da uzmem novac iz kompanije ili da se preselim – rekao je Haga, koji se bojao da će njegov sledeći poreski obračun biti nekoliko puta veći od njegovog raspoloživog prihoda.
Grupa bogatih Norvežana koja je prošle godine otišla u Švajcarsku imala je ukupno bogatstvo od 29 milijardi kruna i platila 550 miliona kruna poreza, pokazuju njihove godišnje poreske prijave.
Egzodus tokom 2022. veći je nego u prethodnih 13 godina zajedno, izračunao je dnevni list Dagens Naeringsliv.
Reke, koji se preselio u Lugano u septembru i pre toga platio 181 milion kruna poreza, odbio je da komenariše svoju situaciju.
Norveški porez na bogatstvo, jedan od retkih koji se još naplaćuju u Evropi otkako ga je Francuska ukinula u korist poreza na imovinu 2018. godine, dugo je bio izvor nezadovoljstva među norveškim bogatašima.
– To ometa norveško poslovanje na razne načine. Porez prisiljava vlasnike da iz svojih kompanija izvlače dividende, ponekad veće od dobiti. To znatno smanjuje ulaganja u kompanije – rekla je za FT Matilde Fasting, poreska stručnjakinja, dodavši da je porez na bogatstvo linija razdvajanja norveške levice i desnice.
Vlada nepopustljiva
Fastingova je rekla da će se porez na bogatstvo na poslovnu imovinu verovatno udvostručiti 2022. u poređenju s prethodnom godinom, dok je porez na dividendu porastao gotovo 50 odsto.
Uskoro bi trebalo da se usvoji i izlazni porez osmišljen kako bi odvratio milionere od bega u inostranstvo.
– Iako se Norveška nikada nije smatrala zemljom s političkim rizikom, vlasnici kompanija sada smatraju da bi kroz nekoliko godina s ovom vladom moglo bi biti još gore – objašnjava Fasting.
Državni sekretar u ministarstvu finansija Erlend Trigve Grimstad rekao je kako vlada želi da pojedinci i firme napreduju, ali da najbogatiji moraju da plaćaju više kako bi pomogli u održavanju velikodušne države blagostanja.
– Ljudi imaju koristi od besplatnog obrazovanja, nacionalne infrastrukture, besplatne zdravstvene zaštite, subvencionisane predškolske institucije za decu, strogih pravila o otkazima i poreza na dobit u skladu s drugim zemljama. To znači da oni koji uživaju uspeh s ovim društvenim modelom moraju pridoneti više od ostalih – rekao je Grimstad.
Izvor: Indeks
