(Foto: Freepik)
Dok se mnoge zemlje sveta uporno bore s visokom inflacijom, rast cena bio je daleko manje dramatičan u Švajcarskoj. Prošle godine ovde je inflacija dostigla nivo od 3,5 odsto, što je najviše u poslednjih 29 godina.
Prema švajcarskim standardima, iako je to i dalje visoka inflacija, znatno je ispod dvocifrene, za razliku od drugih razvijenih privreda, poput SAD 9,1 odsto, Ujedinjenog Kraljevstva 11,1 i eurozone 10,6 procenata.
– Mislim da to više osećaju u inostranstvu nego ovde, u Švajcarskoj. Moja majka živi u Nemačkoj, u Berlinu, i uvek mi govori da je sve postalo tako skupo – rekao je jedan kupac u Cirihu za CNBC.
Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja sveta, s BDP-om po glavi stanovnika koji nadmašuje BDP drugih velikih privreda, poput SAD, Japana i Nemačke.
Takođe je dom nekim od najbogatijih građana sveta, s prosečnim bogatstvom od 696.604 dolara po odrasloj osobi i visokim troškovima života.
Kao rezultat, švajcarski građani generalno su manje pogođeni rastom cena, s obzirom da imaju tendenciju da troše manji udeo svojih prihoda na osnovne potrepštine kao što su hrana i smeštaj, u odnosu na druge stavke.
– Budući da su ljudi u proseku prilično bogati, udeo hrane u budžetu domaćinstava nije tako veliki kao možda u drugim zemljama. Imamo i nejednakost, naravno, ali iz međunarodne perspektive, mislim da imamo socijalnu politiku koja vrlo dobro funkcioniše – rekao je Tobias Štrauman, profesor ekonomske istorije na Univerzitetu u Cirihu.
Drugi razlog za relativnu stabilnost cena u Švajcarskoj proizlazi iz jakog franka.
Valuta zemlje stabilno je jačala, rastući u vrednosti da bi dosegla paritet prema evru 2022. Dok su mnoge valute pale u odnosu na američki dolar, švajcarski franak ostao je stabilan usred nestabilnosti u Evropi. To je uglavnom zbog njegovog statusa valute „sigurnog utočišta” ili bezbednog ulaganja.
Švajcarski franak snažno je potpomognut velikim rezervama zlata, obveznicama i finansijskom imovinom, što pomaže Švajcarskoj narodnoj banci da osigura stabilnost valute tokom razdoblja fluktuacije cena.
To takođe koristi švajcarskoj privredi, koja uveliko zavisi od međunarodne trgovine.
Svake godine Švajcarska uveze robu i usluge u vrednosti od oko 302 milijarde dolara, od čega većina dolazi iz susednih zemalja EU.
Jači švajcarski franak daje efektivni popust na taj uvoz. Švajcarska istovremeno izvozi gotovo jednakih 305 milijardi dolara godišnje, uglavnom robu i usluge veće vrednosti, kao što su satovi i lekovi, koji su manje osetljivi na fluktuacije cena nego što je to roba masovne proizvodnje s niskom maržom.
Švajcarska je takođe manje izložena nekim od spoljnih faktora koji su pogurali cene na više 2022, kao što je rat u Ukrajini.
S planinskom topografijom i više od 1.500 jezera, Švajcarska se manje oslanja na uvoz nafte i gasa od nekih evropskih suseda, a hidroelektrane igraju važnu ulogu u zalihama energenata.
Švajcarski dobavljači energije takođe su većim delom u javnom vlasništvu, što znači da su manje izloženi ekstremnoj volatilnosti tržišta kroz finansijske sigurnosne mreže, dok podležu strožim regulacijama cena.
Na kraju 2022. cene energenata u Švajcarskoj porasle su po stopi od 16,2 odsto, ispod nivoa s kojima su se suočile velike zemlje poput Nemačke 25 procenata, Holandije 30, Ujedinjenog Kraljevstva 52,3 i Italije 64,7 odsto.
Državni energetski regulator sada očekuje porast cena za još 27 odsto ove godine, s prosečnim računom za energiju u domaćinstvu koji će premašiti 1.215 švajcarskih franaka.
Izvor: CNBC/Seebiz
