(Foto: Freepik)
Britanski farmeri sve su zabrinutiji zbog klimatskih promena i pitaju se šta će u skorijoj budućnosti uopšte moći da uzgajaju u svojoj zemlji.
Velika Britanija poznata je po dugim kišnim periodima, nedovoljno sunčanih i toplih dana, pa su prošlog leta bili prilično iznenađeni vrućinama koje su pogodile njihovu zemlju, doduše u mnogo manjem obimu nego ostatak Evrope.
Kako ističu britanski farmeri, jasno je da se klima menja zato su se neki od njih odvažili da iskoriste ove klimatske promene i zasade voće koje ranije nije uspevalo Engleskoj. Gaj Votson na jugozapadu Engleske odlučio je da okuša sreću pa je 2020. na 20 hektara posadio orah i lešnik, voće koje upravo zbog hladne i kišne klime nije raslo u ovom delu Engleske.
– Orašasti plodovi ranije nisu uspevali u Britaniji upravo zbog naše klime. Mogli ste da ih posadite, drvo bi poraslo ali plodovi mahom nisu bili jestivi. Sad se sve to menja, a naša ideja je bila da proizvedemo hranu na način koji će imati najmanji uticaj na prirodu i biodiverzitet – objasnio je Votson.
U Britaniju su još stari Rimljani doneli lešnik, slatki kesten i orah koji rastu u divljini i koristili su se kao drvena građa dok plodovi zbog hladne i kišne klime nisu uspevali da sazreju. Sad se to promenilo.
– U Britaniji nema plantaža lešnika i tu vidmo svoju šansu. Ranije smo bili na samoj ivici održivog razvoja ovog voća, ali prošlogodišnjih i 40 stepeni u plusu tokom leta pokazali su nam da ćemo praktično vrlo brzo imati gotovo optimalne uslove za uzgoj orašastih plodova – smatra on.
Iako je svestan da je potrebno da prođe minimum pet godina dok stabla oraha počnu da daju plodove Votson smatra da je podizanje zasada oraha ulaganje u budućnosti.
– Višegodišnja stabla voćaka kao što su orasi mnogo lakše će podneti nepredvidive varijacije kada je u pitanju klima. Zbog toga smatram da je uzgoj orašastih plodova pouzdaniji u odnosu na druge kulture. Orasi imaju jako i visoko stablo, dubok koren pa će lakše izdržati periode intenzivnih padavina ili suše mnogo bolje od recimo, zelene salate. Osim toga kad orasi počnu da daju plod imaću stabilan i obezbeđen prihod ja i moji potomci narednih 100 godina – istakao je on.
Votson je svestan da se upustio u rizičan posao ali veruje u svoju procenu i već sada pravi planove za period berbe koji bi najranije mogao da bude za dve godine. Kako je objasnio želi da se bavi ne samo proizvodnjom oraha kao sirovine već i njihovom preradom, pa već sada razmišlja na koji način će moći mašinski da obere orahe jer je sve drugo neisplativo.
Izvor: Agropress
