Oporezivanje bogataša u EU donelo bi više od 200 milijardi evra

od strane | 01/10/2023 | EU, Evropa

(Foto: Freepik)

  Potencijalni uticaj poreza od 1,7 do 3,5 odsto za pola procenta najbogatijih na javne kase 27 članica Evropske unije (EU) bio bi oko 213 milijardi evra, pokazala je nova studija grupe Zeleni u Evropskom parlamentu.

Ta suma narasla bi na 272,8 milijardi evra ako bi se kombinovala sa borbom protiv izbegavanja poreza od strane super bogataša u tajnim jurisdikcijama, poput Bermude ili Kajmanskih ostrva, navodi se u studiji. Irska, Luksemburg i Nemačka su evropske zemlje koje gube najviše poreskog prihoda zbog onih koji kriju bogatstvo u poreskim rajevima.

– EU mora da reši pitanje rupa u zakonima i zakona o tajnosti u jurisdikcijama širom sveta koje omogućavaju njenim građanima da kriju aktivnosti i bogatstvo – istakla je evroposlanica iz grupe Zeleni/EFA Kira Peter-Hansen.

U studiji „Oporezujte bogate: od slogana do stvarnosti“ simulira se potencijalna primena poreza sličnog onom koji je uvela Španija početkom ove godine. Španski porez solidarnosti, privremeni porez za bogate, doneo je ove godine 623 miliona evra. Ipak, kao i u drugim evropskim zemljama, ta mera ima ograničenja.

Kako se navodi, progresivne stope poreza nisu novina u Evropi – slične šeme imaju Belgija, Italija i Francuska ali su „skromne“ po obimu, ukazuje se u izveštaju. Dodaje se da te stope ciljaju samo određene vrste imovine ili se ne primenjuju na nacionalnom nivou. Suprotno raširenom verovanju, porez na bogatstvo ne bi pogađao srednju klasu – u Nemačkoj bi se oporezovalo preko 2,83 miliona evra, Francuskoj 3,64 miliona a u Poljskoj bi prag bio 749.441 evro.

Najbogatijih 0,5 odsto poseduje gotovo petinu bogatstva

Navodi se da oko polovine evropske populacije poseduje 3,5 procenata ukupnog bogatstva dok najbogatijih 0,5 odsto poseduje gotovo petinu i u poslednjih deset godina im je bogatstvo poraslo za 35 procenata.

Pored toga, muškarci u proseku poseduju za 50 odsto veće bogatstvo od žena i pošto su žene u većoj meri zavisne od prihoda od rada nego od bogatstva, one nose nesrazmerno poresko opterećenje. U izveštaju se ističe da je zbog toga oporezivanje najbogatijih put da se reaguje na nejednakosti, poput rodne.

Dalje se navodi da bi članice EU od prihoda od oporezivanja bogataša i traganja za imovinom skrivenom u poreskim rajevima mogle da „daju ček“ na 1.386 evra godišnje evropskim poreskim obveznicima. Gledano iz drugog ugla, ta nova sredstva mogla bi da pokriju 23 procenata zdravstvene potrošnje u članicama EU ili povećaju budžet za obrazovanje za gotovo 40 odsto, istakli su Zeleni.

Takođe bi to mogao da bude način finansiranja zelene tranzicije, kao što se navodi u Evropskoj građanskoj inicijativi iz juna. Njome grupa aktivista, ekonomista i političara traži uvođenje poreza za jedan odsto najbogatijih za finansiranje socijalne i ekološke tranzicije EU.

Izvor: Beta

Preporučene vesti:

U Italiji zabeležen pad proizvodnje vina

(Foto: Freepik)  Proizvodnja vina u Evropskoj uniji (EU) verovatno će ove godine biti manja za šest odsto, procenila je Evropska komisija (EK), navodeći da su nepovoljne vremenske prilike oštetile rod u Italiji i Španiji. EU bi ove godine trebalo da proizvede...

Više...