(Foto: Freepik)
Evropska unija planira da kazni kompanije koje iznose lažne tvrdnje o tome da li posluju u skladu sa ekološkim standardima, zbog toga što je utvrđeno da je oko 40 odsto deklaracija zapravo nepotrkepljeno dokazima.
Nov nacrt zakona koji bi regulisao ovu oblast predložila je Evropska komisija kako bi se pomoglo potrošačima onda kada treba da donesu odluku o tome koji proizvod žele da kupe.
Do ovog problema došlo je usled sveprisutne komercijalne manipulacije.
– Kompanije koje na svojim proizvodima navode ekološke deklaracije, trebalo bi da ih zaista potkrepe standardnom metodologijom za procenu njihovog uticaja na životnu sredinu – dodaje se u nacrtu novog zakona sa pozivanjem na agendu Zelenog dogovora EU iz 2019.
Od država koje se nalaze unutar EU očekuje se da uspostave odgovarajući sistem verifikacije namenjen potvrđivanju ekoloških tvrdnji.
Neprofitna organizacije ECOS, koja radi na primeni ekoloških standarda, podseća kako su holandske vlasti sankcionisale kompanije Decathlon i H&M, upravo zbog neutemeljenih ekoloških deklaracija na proizvodima kojim trguju.
Kako se dodaje, kompanije su svoje poslovanje u tom smislu promenile na opštem nivou, ne samo u zemljama u kojima su zbog toga kažnjene.
Prošle godine Francuska je postala prva zemlja u Evropi koja je zabranila reklame za fosilna goriva, nakon stupanja na snagu novog zakona o klimatskim promenama koji je usvojen godinu dana ranije.
Predlaže se da se kazne utvrđuju na osnovu zajedničkih kriterijuma i kako se dodaje, trebalo bi da vode računa o načinu kršenja zakona.
U EU se trenutno koristi više od 200 aktivnih ekoloških oznaka za proizvode, a svaka od njih se oslanja na različita merenja i metodologije.
Poseban fokus debate čini razmatranje na koji način neki proizvod utiče na životnu sredinu tokom njegovog životnog veka.
EU će i dalje nastaviti da preispituje ovo pitanje, s posebnim osvrtom na određene grupe proizvoda, poput odeće, morske ribe, plastičnih travnjaka, rezanog cveća, biljki koje se gaje u saksijama, kao i proizvode od papira, plastike i aluminijuma.
Izvor: Nova ekonomija
