(Foto: Freepik)
Rusija je preživela godinu dana sankcija investirajući kao nikada do sada, piše Blumberg, navodeći da ona nastoji tako da se izvuče iz nametnute ekonomske krize koja je pretila da izazove najdublju recesiju tokom više od dve decenije vladavine predsednika Vladimira Putina.
Kako je navedeno, ruske kompanije su morale da troše da bi zamenile uvoz i diversifikovale trgovinu.
Nagli izvoz robe usmeravao je kapital u kase vlade i kompanija podstičući rast poslovnih investicija, koji je bio bez presedana tokom prethodnih ekonomskih kontrakcija.
Tako su velike i male kompanije trošile na zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja, kako bi došle do alternativnih tržišta.
Iako suočena sa početnim predviđanjima da će doći do pada kapitalnih izdataka do 20 odsto, Rusija je zabeležila povećanje od šest odsto u 2022.
Ruske investicije su se ovog puta pokazale kao otporne na recesiju.
Iako centralna banka i rusko Ministarstvo ekonomije predviđaju period stabilnosti ili samo blagi pad, Blumberg predviđa da će se investicije u osnovna sredstva smanjiti za pet odsto u 2023. što je velika kočnica za ekonomiju za koju se očekuje da će se smanjiti za 1,5 odsto.
Takođe, navodi da je ruska recesija drugačija od bilo koje pre nje.
Dok je Rusija pokušavala da se izbori sa nestašicama izazvanim sankcijama, nicala su nova privatna preduzeća, od kojih su mnogi podržani državnim zajmovima ili subvencijama.
Tako u regionu Pskov, na zapadu Rusije, nova fabrika će proizvoditi industrijske baterije kako bi pomogla u zameni uvoza.
Na primer, hemijsko preduzeće pokrenuto u Čuvašiji na Volgi planira da proizvodi vodonik peroksid u količinama koje bi trebalo da u potpunosti zadovolje domaću potražnju.
U blizini Moskve, podseća Blumberg, pogoni su počeli da proizvode hidrauličku opremu i lekove.
Takođe, nestanak velikog broja uvoznih proizvoda postao je jedna od sila koje izobličavaju rusku ekonomiju u vreme rata, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji, ka onome što je njena centralna banka nazvala „obrnutom industrijalizacijom“.
Izvor: Tanjug
